Владимир Лојаница
Комплетним записом рујанског Четворојеванђеља, наше најстарије штампане књиге, располажу колекције у Чешкој и Русији, али ни једна није у Србији.
Чак ни манастир Рујан код Ужица, светиња у којој је та књига настала пре пет векова, нема ни један њен примерак. Досадашњи покушаји да се један од два потпуно сачувана оригинала, које је 1537 штампао монах Теодосије, врате у Србију, до сада нису уродили плодом, иако су покренути пре 11 година.
Један примерак се чува у Прагу, други у Санкт Петербургу, трећи је изгорео током немачког бомбардовања Београда 1941 године.
«Познато је да су постојала четири примерка рујанског Четворојеванђеље рађеног ксилографијом, ручним резбарењем у дрвету. Један се чува у Прагу, у државној колекцији. Њега је Вук Караџић поклонио Павелу Јосифу Шафарику. Друга је у Националној библиотеци Русије у Санкт Петербургу. Под немачким бомбама 1941 страдао је примерак чуван у Београду. У Музеју примењених уметности постоји једна књига, али непотпуна, са само 71 страном», прича за „Блиц“ монах Теодосије, игуман манастира Рујан и духовни имењак монаха који је штампао Четворојеванђеље.
Откривши штампарију, Турци су средином XVI века разорили манастир чије се братство придружило чувеним преписивачима у Рачи. Ипак, 2004 је почела обнова рујанског храма на брду изнад места где се налазила средњовековна богомоља, чију стару локацију је потопило језеро Врутци. С обновом светиње заживела је идеја да се Четворојеванђеље врати у завичај.
Покушаји да се један од два оригинала врате нису досад уродили плодом.
«На предлог тадашњег епископа жичког Хризостома, а преко Министарства културе, 2005 смо покренули иницијативу да вратимо примерак из Прага. Све је кренуло у обећавајућем смеру, али је онда смењена власт, у Министарство су дошли нови људи, повучен је амбасадор из Прага. Од тада немамо информација о повратку овог националног блага», додаје монах Теодосије, преноси Блиц.
О значају Четворојеванђеље и штампарије у овом манастиру најбоље говоре стихови академика Љубомира Симовића, уклесани на плочу на манастирским вратима: „Оно што сведочи да је постојало и да је било свето место ово, није ни стуб ни камен, него Слово“.
«Септембарско четворојеванђеље није само духовна и културна, већ и национална вредност која заслужује да буде присутна у нашем „излогу“ и показана туристима, нарочито странцима. Ако књига не може да се врати, нека приоритет буде њен значај. Стално причамо о ћирилици, азбуци, српском језику, а немарно се понашамо према томе. Жао ми је што током обнове манастира није прихваћена идеја да се пренесу машине са „топлом“ штампом, са словима од олова, како би Рујан опет имао музејску штампарију», прича професор др Илија Мисаиловић, хроничар ужичког краја.
Ката