Шеф украјинског Института за национално сећање Владимир Вјатрович постаје важна политичка фигура. Он тумачи историјске догађаје онако како је то потребно садашњој власти, уз одобрење Председника земље Петра Порошенка. О томе зашто се ово дешава пише амерички лист Forejn polisi.
Још пре годину дана у Украјини су били усвојени закони који забрањују нацистичку пропаганду. Ипак, они служе потпуно другом циљу – омогућавају да се прећуте злочини украјинских колаборациониста током борбе против СССР, пише лист.
Реч је о погромима и етничким чишћењима Пољака и Јевреја које је на територији Западне Украјине вршила националистичка Украјинска устаничка армија. Истим пакетом закона њени учесници су проглашени борцима за независност земље.
Према неким проценама, број жртава међу Пољацима је достигао најмање 100 000. Поред тога, током послератне борбе Украјинске устаничке армије против совјетске власти, убијено је још најмање 20 000 људи.
На челу кампање за побољшање имиџа Украјинаца који су сарађивали са нацистима јесте директор украјинског Института за сећање Владимир Вјатрович. Он ради уз одобрење Председника земље Петра Порошенка, који је претходно већ усвојио закон о предаји архивских докумената органа државне безбедности овом Институту, сматра новинар Forejn polisi Џош Коен.
Он није једини који критикује овакав приступ украјинских власти. Према Вјатровичу, иначе историчару и аутору неколико књига, критички се односе многе његове колеге. Његове радове су критиковали амерички, пољски, канадски и украјински научници као неистините и нескривено пропагандне.
Коен наглашава да је шеф Институпа иступио у заштиту украјинске СС-дивизије. Према мишљењу новинара, под руководством Вјатровича се успоставља пристрастан и једностран поглед на историју Украјине.
Вјатрович је раније радио у лавовском Центру за истраживање ослободилачког покрета и водио Архив Службе за безбедност Украјине током председничког мандата Виктора Јушченка. Он се, такође, залагао за преименовање Московског проспекта у Кијеву у Проспект Степана Бандере.
Владимир Вјатрович је српској јавности одраније познат по тврдњи да су у олобађању Југославије и Београда 1944 године учествовали војници међу којима су Украјинци мобилисани у току рата чинили између 50 и 60% људства.
Ката