За ослобођење Југославије од фашиста пало је 8.000 совјетских војника. Међу њима је и Василиј Рошчепкин. који почива у Сремској Митровици. Али док се у Пољској, где је у борбама за ослобађање земље погинуло 600.000 припадника Црвене армије, спремају да демонтирају око 500 споменика из тих времена, у овом сремском граду чувају сећање на овог хероја.
Представник Министарства спољних послова Русије Александар Кузњецов и шеф конзуларног одељења Амбасаде Русије у Србији Сергеј Огурцов повезали су се са старим пријатељима Русије, ветераном из Сремске Митровице Бориславом Славкићем и председником организације Српско-руска иницијатива Виталијем Вањкевичем. Резултат је био да је лист из града Оренбурга „Оренбужје“, где је Рошчепкин завршио ваздухопловну школу, добио нове писане материјале и мноштво фотографија из Сремске Митровице.
На њима се види споменик на коме је уклесано на руском „Нека је вечна слава херојима који су погинули у борби против немачких завојевача за част и независност народа Југославије! Овде је сахрањен херој Совјетског Савеза, гардијски пилот, поручник Валериј Дмитријевич Рошчепкин, рођен 1922. године у граду Бузулук. Инжењер, капетан Георгиј Никитјевич Курочкин, из села Бобљево Калињинске области.
У јесен 1944. фашисти су се пробијали код Сремске Митровице преко моста на Сави ка северу, у Аустрију и Немачку. Херој Совјетског Савеза Василиј Рошчепкин јуришао је на тај мост и био оборен. Његов Ил-2 пао је на периферији града. Када су мештани дотрчали, оба пилота су била мртва. Они су их кришом сахранили док су Немци још били у граду. Затим су их свечано поново сахранили на месту где данас почивају.
Поред Рошчепкина, други погинули је Георгиј Курочкин. Иако поред пилота у авиону лети обично војник, Курочкин је као капетан инжењер летео на Ил-2, можда да би као пуковски инжењер и преконтролисао квалитет ремонта авиона.
Рошчепкин је иначе завршио Оренбурску ваздухопловну школу. Совјетска авијација је трпела велике губитке и зато је његово школовање било убрзано. А иако је на споменику написано да се родио у Бузулуку, он је заправо родом из села Плешаново Александровског рејона који је касније, у његову част, преименован у Рошчепкино. У Бузулуку је завршио школу. Звање хероја добио је Указом Президијума Врховног совјета СССР-а.
Његов рођак Јуриј, ког су пронашли новинари „Оренбуржја“, направио је читав музеј посвећен свом храбром претку: ту су портрети, фотографије, писма, телевизијски снимак.
Он прича да је његов деда био најмлађи од осморо деце у породици. „Командир његовог пука Антон Плескач ми је причао да је Василиј на фронту имао девојку, веома лепу. Па и он сам је био лепотан, шармантан, тамо где је он били су смех, музика. Свирао је гитару и балалајку и лепо певао“, прича Јуриј.
Како каже, Василиј је често писао кући, обично почињући са „Здраво, драга мама“ и остављајући на крају један чист лист с поруком за цензуру: „Не бацајте, у селу нема папира, на њему ће моји да ми напишу одговор.“ Или: „Молим цензуру да не изгуби моју фотографију, то је за моју стару мајку.“
Ми Рошчини, каже Јуриј, имамо своје место у „Бесмртном пуку“, а мој унук Андреј, кадет, обавезно облачи униформу — ипак је праунук хероја Совјетског Савеза.
А писани материјали садрже и речи партизанке-илегалца Драгице Књажевић: „Братска крв наших народа учврстила је наше пријатељство. То пријатељство је вечно и ништа не може да га поколеба.“
За прошлогодишњи Дан победе споменик Рошчину и Курочкину у Сремској Митровици је рестауриран. Мештани су поставили на врх нову црвену звезду, поправили тамо где је пукло, заменили камене стубиће, обојили ограду, очистили територију и посадили цвеће. На Дан победе службеници руске амбасаде на челу са амбасадором Александром Чепурином обилазе такве споменике широм Србије. А два километра од споменика, на месту где је пао авион Рошчепкина, постављен је још један споменик, назван „крило“ зато што су нашли и поставили на постоље крило авиона Ил-2, у ком је летео совјетски херој.