Од октобра 2014. године, Немачка снабдева оружјем ирачки Курдистан. То је био одлучујући моменат који је одредио даљи ток спољне политике Немачке. Осећајући притисак из Сједињених Америчких Држава, немачки кабинет је укинуо забрану на извоз оружја и војне опреме у кризним регионима света.
Према немачким званичницима, Немачка је схватила да Курди могу да се супротставе терористима ИД. „Курдски борци допуњују линију фронта против Исламске државе“, рекао је немачки министар одбране Урсула фон дер Љајен. Истовремено, Вашингтон је прослављао победу; Бела кућа је натерала Немце да играју како САД свира.
Поред тога, у јануару прошле године је постало јасно да се на црном тржишту на северу Ирака отворено продаје немачко оружје. Берлин је захтевао да курдско руководство објасни употребу њима испорученог оружја. У извештају се показало да је део оружја које достављају Немци Курдима, пало у руке терористима.
Сиријски Центар за медије који се фокусира на овај проблем је одлучио да сазна како је војна роба испоручена ирачком Курдистану.
Веома важна особа
Наши активисти у Ербилу су утврдили да је Дилшад Барзани (брат Масуда Барзанија, председника ирачког Курдистана) одговоран за организовање снабдевања оружјем из Немачке. Он већ одавно живи у Немачкој, и тренутно представља курдску владу и Демократску партију Курдистана у овој земљи. Највећа курдска дијаспора у Европи, која обухвата око милион људи, налази се под његовом контролом.
Дилшад Барзани је близак са Ангелом Меркел, и често присуствује разним активностима владајуће странке ХДС као веома важна особа.
„Главни Курд у Немачкој“ има оклопно возило, а агенти Савезне обавештајне службе (БНД) га обично прате својим аутомобилима. Он такође има привилегију да користи опрему за кодирану комуникацију која му омогућава да ступи у контакт са савезним канцеларом, или било којим чланом Владе у било ком тренутку.
Дилшад Барзани је несумњиво веома утицајан човек у Немачкој.
Немачка – Бугарска – Курдистан
А сада да видимо како се доставља оружје из Немачке на Блиски Исток.
Јасно је да Немачка не може директно да снабдева Курдистан оружјем, јер то није по нормама међународног права. Али Запад и његове обавештајне службе никада нису имале проблем са испоруком робе у било који део света преко земље посредника.
Пошто су се Немци и Бугари договорили да пошаљу одређену количину совјетског оружја које се чувало у бугарским складиштима, било би разумно да Курди предају све оружје кроз исту ту земљу. Треба напоменути да су детаљи тог превоза оружја проучени још почетком 2015. године, иако је Берлин схватао да то није био савршен посао. Пошто је Бугарска чланица НАТО-а, такве операције нису погодне.
Зато су смишљали други пут, преко Украјине, који се чини најпогоднијим у контексту тајног транспорта полу-легалне робе. 2015. године, представници Курда су неколико пута посећивали Кијев да би осмислили алтернативне путеве превоза оружја. Генерал-мајор Сирван Барзани, нећак председника ирачког Курдистана и бригадни генерал Исмаил Хазар су били међу делегатима.
Међутим, ситуација се драматично променила. Након што је Русија почела да спроводи операције у Сирији, Кијев и Анкара су почели да затварају своје позиције. Конкретно – проширење билатералне војно-техничке сарадње, као и интензивирање размене обавештајних података. Пошто су лидери Пешмерга били забринути да тајни подаци о достави оружја Курдима могу бити предати турским тајним службама, идеја снабдевања оружјем преко Украјине је одбијена.
На крају, они су изабрали Бугарску као главног посредника испоруке војне опреме у Курдистан, док је америчка страна преузела одговорност да осигура безбедност и контролу читаве операције.
Од августа 2015., немачки теретни авион АФ натоварен оружјем, вршио је редовне летове из америчке базе Рамштајн (U.S. Ramstein Air Base) у близини Кајзерслаутерна у граду Пловдиву у Бугарској. Одатле се роба у пратњи званичника Амбасаде САД и бугарских агената специјалних служби преусмерава до луке Варна.
„Теретњак“ је регистрован на непознату фирму „Елеко“ (Eleko). Нажалост, нисмо могли наћи никакве информације о овој компанији или контактирати их.
Из Варне се немачко оружје доставља морским путем у луку Басра у Ираку. Према подацима са сајта бродског саобраћаја, такви „излети бродом“ су спровођени редовно од августа прошле године. Из Басре се роба уз пратњу америчких трупа слала у Курдистан.
Интересантна одлика је да се оружје за Пешмерг испоручује кроз Босфор, буквално испред носа Турској, која свим могућим средствима покушава да ослаби курдски притисак и страхује да Курди могу користити немачко оружје за борбу против турске војске. Ипак, споразум са ЕУ о питањима миграција и западне монетарне субвенције приморавају Анкару да трпе све то.
У складу са условима утврђеним са немачке стране, Курди би требало да добију сертификат крајњег корисника оружја достављеног у Багдад. Овај документ предвиђа да прималац преузима пуну одговорност за коришћење робе и да га неће предати другој страни на коришћење. Кључна личност одговорна за стицање сертификата је Хошијар Зебари, стриц садашњег председника ирачког Курдистанског региона и министар финансија Ирака.
Треба напоменути да ирачка влада не поздравља чињеницу да треће земље наоружавају ирачке Курде без икакве контроле од стране Багдада. У покушају да утичу на процес, ирачка влада намерно кочи одобравање сертификата, или једноставно одбија да га изда. У таквим случајевима, Барзани користи своје офшор компаније за куповину ових сертификата у малој афричкој земљи Свазиленд за $ 1 милион по документу.
Ово може бити разлог зашто се немачко оружје спајало на тржишту оружја. Јасно је да Курди морају некако платити за овакве неочекиване трошкове. И, наравно, продаја робе на црно је одличан начин да се смање губици.
А онда се намећу питања немачком руководству. Да ли Меркелова зна да се немачко оружје понекад званично доставља у Свазиленд? Штавише, понекад Федерално министарство одбране Немачке затвара очи по питању поштовања било каквих формалности. Оно често шаље војни терет директно у Ербил ваздушном линијом.
Следећи овај образац, авион из Немачке лети до Багдада, а на путу до Багдада принудно слеће у главни град Курдистана под изговором да има техничке проблеме или да је члановима посаде потребна хитна помоћ. Оружје се искрцава за то време, а празан авион стиже потом у Багдад. У овом случају, ирачка влада је беспомоћна и нема начин да сазна природу и сврху тајног терета.
„Сива зона“ Ангеле Меркел
Данас имамо развијен и ефикасан проток оружја у срцу једног од најзначајнијих непријатељских региона. Регионална политика Вашингтона и Берлина изродила је савршену „сиву зону“, где се нафта, људи, дрога и оружје продају без икакве контроле. У том хаосу на северу Ирака и Сирије, САД игра своју игру и промовише своје интересе. Зашто им Ангела Меркел, која је више марионета него лидер европске земље, активно помаже?
Немачка планира да испоручи Курдима 200 анти-тенковских ракета на навођење, 4 000 пушака Г36 и 6 милиона патрона за њих, као и 5 оклопних возила Динго у јуну, иако нема апсолутно никакве гаранције да ово оружје неће пасти у руке „Исламске државе“. Влада Немачке и Ангела Меркел треба да преузму одговорност за чињеницу да оружје које испоручује Немачка доспева у руке терориста.