Борислав Комад: Турци, Видовдан и ЕУ

Оно што Турцима није успело 1389, да допру до Беча, па онда наставе даље, успело је после равно 627 година, не, истина, насиљем, него да Европи гласно и дрско каже – ЈОК.

 

bora komad

 

Захваљујући, вратимо се начас прошлости, српским оклопницима и копљаницима под командом часног кнеза Лазара и Косовски бој, ширење некадашње империје на запад било је заустављено.

 

Од тренутка кад су звона на чувеној париској цркви Нотр Дам прогласила Србе као победнике, до дан-данас историја није верификовала ко је био победник, а ко побеђени на Газиместану.

 

Али једно је недвосмислено потврђено. После Косовског боја нису наставили свој ратни поход – поробљавање Запада што им је био основни наум.

 

Сада, 2016, жестоко су ошамарили Европу без обзира на то што им је понудила безвизни режим у замену за послушност.

 

Тако је, неки дан, турски „султан“ Реџеп Ердоган реским речима сасуо Унији у лице „Идите својим путем, а ми ћемо нашим“.

 

Каквог ли историјског апсурда! Док Срби који су је спасли 1389. године тога да јој зурле и даире постану главни, не само музички инструмент, та иста Европа, из дана у дан, уцењује Београд тражећи испуњавање некаквих поглавља да би нас учланила у своју заједницу.

 

Уместо, рецимо, преиспитивања злочиначког бомбардовања СРЈ 1999. године, што је, наравно, више него наивно и помислити, сада Унија безуспешно покушава да се додвори Турској, иако је већ деценијама не прима у своје редове, чиме урушава већ поодавно уздрман ауторитет баш као и у „случају Косово“ кад шиптарима великодушно дозвољава да грубо крше и већ нека потписана, наводно, обавезујућа документа оверена у Бриселу. Све, наравно, под заштитничким плаштом западних господара.

 

Кад се, дакле, све сабере и одузме, непослушни Реџеп Ердоган, укључујући више него гласни аларм некад називаној старој и доброј Европи поручио је, не, наравно, намерно, да се коначно пробуди и поврати снове које је имала пре него што је променила „крштеницу“ називајући се – Унијом!

 

 

 

Борислав Комад, новинар

 

 

 

Извор