У наставку суђења ратном команданту тзв. Армије БиХ у Сребреници Насеру Орићу и његовом саборцу Сабахудину Мухићу, сведочила је Јелица Илић, супруга судије Слободана Илића, једног од три српска заробљеника за чију ликвидацију Тужилаштво терети Орића и Мухића.
Сведочење Јелице Илић и захтев правосуђу да убице њеног мужа буду заслужено кажњене изазвао је непримерена, чак и погрдна реаговања припадника бошњачких удружења који константно прате ово суђење.
На једном од претходних рочишта представници српских удружења из Братунца и Сребренице, који су, баш као и Илићева, само тражили правду за жртве били су изложени непримерним коментарима. У судници и правосудном комплексу на мети су и српски новинари, па чак и цела Република Српска. Вређају и проклињу. И све то без казне. Па, чак, и без опомене носилаца правосудних функција или представника судске полиције.
Видно нарушеног здравља, Јелица Илић, просветни радник у пензији и супруга убијеног сребреничког судије, посведочила је да је Слободан нестао о Петровдану, 1992. године приликом напада Орићевих јединица на српско село Залазје. Из Србије где се код родбине са дјецом склонила, вратила се у Братунац. Међу убијеним Србима пред братуначким Домом здравља, супругово тело није препознала. Пронађено је две деценије касније.
Она је навела да су посмртне остатке њеног супруга пронашли на депонији смећа на Залазју када је вршена ексхумација, додајући да је тада откривено још десетак тела.
У судници се Јелица данас присећала последњег сусрета са супругом. Због неадекватних хигијенских услова био је каже необријан, што потврђује раније наводе заштићеног сведока, иначе Орићевог бившег војника и очевица убистава судије Илића, Милутина Милошевића и Митра Савића. Вапила је Илићева у судници да се убице адекватно казне. Њен вапај и сведочење изазвали су подсмех и непримерене реакције присутних чланова бошњачких удружења. Уместо да са жртвом поделе бол или бар у тишини саслушају њене речи, како цивилизовани нормативи налажу, уследиле су клетве и монструозне жеље. Исте или сличне којих смо се наслушали свих претходних рочишта Орићу и Мухићу, у судници и ван ње, кад год би ко дирнуо у сребреничког газију.
На овакво достојанство Мунире Субашић и „достојанство“ њених истомишљеника, једнострано баждарено бх. правосуђе већ месецима – и глуво и нијемо. Бахатост и дрскост, претње и увреде жртвама, сведоцима, или новинарима, на једној страни их не дотичу. На другој, реагују одмах. Чак и када породице убијених, ћуте.
Радојка Филиповић, председница Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила општине Братунац, рекла је да су 26. јануара, када је почело суђење Насеру Орићу, и представници ове организације појавили у Суду и тужилаштву, али и да су „експресно добили упозорење да ометамо процес и да вршимо притисак. Од тада до данас ми нисмо дали ниједну изјаву“.
Суђење Орићу и до сада су пратили за и овакво правосуђе, невиђени скандали. Хапшена је инспекторка СИПА која је признала да је са саучесницима написала лажну кривичну пријаву против поступајућег тужиоца. Орићев саборац Мирзет Омеровић хапшен је због откривања идентитета заштићеног сведока. Сведок је, пак, у судници понављао како је његова породица која живи у Федерацији БиХ изложена страшним притисцима и застрашивањима. И све ово прошло је без санкција. Шта ли је селдеће?