Да навијачи памте срамно агитовање кошаркаша Будућности Суада Шеховића за НАТО показала је утакмица у Бару, где је црногорски репрезентативац дочекан са пригодним транспарентима.
Навијачи Морнара истакли су тако транспаренте на којима је писало „Да пошаљете Суада у Сирију са НАТО пактом пошаљите СМС на 666“ и „10.000$ НАТО – Суки, је ли доста?“
Подсећамо, Шеховића је, у свом ауторском тексту, агитовао да Црна Гора треба да буде под окриљем НАТО-а.
Шеховић је, како је навео, инспирацију за текст добио у томе што је један део каријере провео у Украјини.
Он је казао да је за Црну Гору најбоље да буде део НАТО тима.
„Тај тим је, без алтернативе, под окриљем Сјеверноатлантског савеза“, закључио је Шеховић.
Шеховићев текст изазвао је много негативних коментара у јавности, а изазвао је и реакције других спортиста из Црне Горе. Међу првима му је одговорила Ксенија Ивановић, одбојкашка репрезентативка ове земље.
Она му је поручила да људе треба да усмерава ка спортским теренима, а не ка војним савезима, као што је то урадио у свом тексту. Она му је упутила отворено писмо.
У тексту му је навела да јој је листајући дневну штампу запала за око Шеховићеваа слика поред НАТО заставе, а после прочитаног текста му је одговорила, јер је, као што је он имао лоше искуство у Украјини, слично и она доживела, и то у Црној Гори 1999. због бомби управо тог НАТО пакта, на чије учлањење позива Црногорце.
„Наводите да сте имали лоше искуство у Украјини гдје сте страховали за вашу безбједност због дешавања у источном дијелу те земље, на удаљености од неких 200 километара од Кијева, па је важно поставити питање да ли сте се осјећали угрожено када је тај исти НАТО на 30 километара од вашег Бијелог Поља сијао смрт, ту, у Мурину“,казала је Ксенија Ивановић, а потом навела и конкретне примјере у којима су од бомбардовања страдале невине жртве, међу којима је био и њен дједа.
„Кажете да сте се 2013. године вратили у Црну Гору како бисте склонили Вашу породицу од безбједносних ризика у Украјини, па се питам, поштовани капитену, шта бисте рекли родитељима Оливере Максимовић и Јулије Брудар, које су родитељи исто тако склонили са Косова у Мурино рачунајући да НАТО савез неће бомбардовати ту варошицу. Ипак јесу, усред дана, непосредно након завршене школске наставе, током пазарног дана, у моменту када се највише људи налазило у околини и на мосту који је био мета бомбардовања“, навела је Ивановић.
„Шта бисте рекли мојим ујацима и мојој мајци, којима је 30. априла 1999. године, у Мурини, убијен отац „, питала је одбојкашка репрезентативка.
Као што ви, како видим, добро памтите љепоте Кијева, тако и ја памтим лепоту Мурине, старокаменог моста и хотела поред моста у којем је радио мој дједа, Мано, а испред кога ме је сваког распуста дочекивао.
„Од свега наведенога од 30. априла 1999. више нема ни старог муринског моста, ни хотела, ни мог ђеда, ни осталих пет невиних жртава, а све заслуге за то иду, како Ви кажете „тиму без алтернативе, НАТО-у“. Умјесто свега тога остала је једна спомен чесма са шест фотографија невино страдалих, која нас сјећа на тај дан“, навела је Ивановић.
Она је закључила да свака медаља има две стране, а тако је и са НАТО пактом, о чијој мрачној страни Шеховић није писао у тексту.