Ђуро и Илинка, Срби из села Косова из Далмације, нису имали деце и желели су да наследство припадне некој дечјој здравственој установи у Београду.
Доделом признања донаторима, лекарима, сестрама, најбољим одељењима, најстаријим пензионисаним руководиоцима и најмлађем доктору на специјализацији, Институт за здравствену заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић” обележиће данас 66 година постојања. По броју пацијената, запослених и постеља ова дечја болница је највећа у Србији и у југоисточној Европи. Јединствени су по Републичком центру за планирање породице, а ту се лечи и највише малишана који болују од ретких болести, метаболичких и генетичких обољења.
Захваљујући донацијама, многи делови института су улепшани, а набављени су и апарати за савремено лечење. Највише новца установа је добила сасвим неочекивано. Брачни пар Трифуновић из Канаде је завештао овој медицинској кући око 750 000 евра. Њихов хумани чин сматра се највећом појединачном донацијом некој здравственој установи, пише Политика.
«Ђуро и Илинка Трифуновић су били Срби из села Косова из Далмације, а живели су у Канади и имали су живинарску фарму. Нису имали деце и одлучили су да највећи део наследства оставе некој дечјој здравственој установи у Београду. Њихова рођака Јелица Радосављевић је предложила да донацију добије институт и то је прихваћено», појашњава доцент др Радоје Симић, директор института.
За ургентну помоћ малишанима Институт за мајку и дете и Универзитетска дечја клиника смењују се, па имају дежурства сваког другог дана. Некада су медицинари у институту у току дежурстава имали око 50 деце, а сада се тај број утростручио.
„Највећи смо дом здравља у Србији, јер већ у послеподневним сатима родитељи почињу да доводе децу. Најчешће су то, на срећу, безазлени проблеми који би могли да се реши и у малом дому здравља. После 18 сати наше чекаонице личе на кошнице. Некада прегледи трају по неколико сати јер се чекају резултати крвне слике и разних снимања, па се родитељи љуте што чекају. Најчешће примедбе имамо управо на чекање у хитној служби и заказивање прегледа, али на неке процедуре треба сачекати и по шест месеци. Само кроз дневне болнице прође око 4000 пацијената. Тенденција је да се пацијенти што мање задржавају у болницама и да се раде минимално инвазивне процедуре. То су, на пример, операције без резова које радимо на кардиологији или примена специјалног апарата за разбијање камена који се користи у урологији, па деца не морају да се оперишу на класичан начин. Од донације породице Трифуновић купили смо ласер за ОРЛ одељење и ми га сад једини имамо», истиче др Симић и додаје да је у болници проширен обим генетичких анализа, а набављен је и апарат за снимање деце која пате од епилепсије“.
На реду је преуређење Одељења клиничке патологије, које није реновирано од оснивања института. Та служба има патологе које нема ниједна дечја установа у Србији и ту долазе на прегледе мали пацијенти из разних установа како би им се утврдила врста болести, терапије, да ли је неко обољење малигно или бенигно.
Институт у бројкама
200 000 од 220 000 амбулантних прегледа годишње
22 000 хоспитализованих пацијената
400 постеља
180 запослених лекара
3 дневне болнице
Ката