Пре две године – 2 Маја 2014, догодио се стравичан злочин у Одеси. Група грађана која се противила „хунти“ која је доведена на власт у Кијеву као резултат оружаног пуча 22. Фебруара 2014, брутално је убијена.
Многи од њих живи су спаљени у Дому синдиката. Они који су успели да скоче кроз прозор са горњег спрата на приземље, убијени су гвозденим палицама. Њих су убили они који себе називају „стотине самобраниоца“ а који су дошли са Кијевског еуромајдана под командом садашњег председника Врходног Рада-Андреја Парубија (бившег члана Нацистичке друштвено-националистичке партије).
Такође, у убиствима су учесвовали и фудбалски навијачи који су били спонзорисани од стране олигарха Игора Коломојскија, а који су допутовали из Кракова и Дњепропетровска. Након тога, многи преживели су ухапшени и скоро 2 године(!) су у затвору, оптужени су за организовање масовних немира и сепаратизма. На суђењу су покушали да жртве масакра прикажу као криминалце.
Чак и после две године, ултра-милитантни одред „Десни сектор“ уочи годишњице трагедије у Одеси настоји да забрани било какво саосећање са жртвама трагедије и прети, да ће свако ко исказује било какве симпарије према жртвма имати велике проблеме. Дословно један од сепаратиста Сергеј Старненко рекао је: „Одвешћемо вас у шуму и сломити вам зубе“. И ко зна да ли би се на томе зауставио или не.
Међутим, упркос броју провокација кијевског режима (као што су рударско поље Куликово), упркос присуству великог броја оклопних возила и наоружаних војника у Одеси – хиљаде становника Одесе је 2. Маја изашло на трг испред Дома синдиката у знак сећања на жртве тражећи казну за одговорне.
Ни објективна истрага, нити независно судство још увек не постоји нити се то очекује. Јер како се било ко може надати објективној истрази, када је један од организатора постао председник парламента, други је један од најбогатијих људи у Украјини а неколико других су постали посланици? Осим тога, присталице Удар-а и даље постављају фотографије спаљених тела на друштвеним мрежама, праћеним понижавајућим натписима и паролама. Многи од њих овај злочин сматрају као „успех“ а неки од званичника чак нуде да овај дан буде проглашен националним празником.
Можете ли замислити Парижане како славе Бартеоломеов дан? или Немце како славе Ноћ дугих ножева? Или неку другу нацију која прави славље над погромом и катастрофом? Кијевски режим и њихови саучесници управо то чине.
Они славе крв и људску беду.