Најбоље би било када би и Милорад Додик и Младен Босић сутра остали код својих кућа. За то имају најмање 27.000 јаких разлога
Најбоље би било када би и Милорад Додик и Младен Босић сутра остали код својих кућа. За то имају најмање 27.000 јаких разлога. Толико је војничких, дечјих, мајчинских и сестринских душа у последњем рату узидано у темеље наше заједничке тврђаве зване Република Српска.
А, у тој источној караули српства ових дана ври као у кошници. Око ње облећу накострешени стршљени, жељни да нас виде како опет једни друге бодемо отровном жаоком братске поделе. На митингу и контрамитингу.
Мало је Србима преко Дрине то што се, ево, пуну деценију и по архитекте новог светског поретка упињу да их раскуће и збришу РС. Мало им је и то што се свако мало на њих искези неоосманска аждаја на којој је пре неки дан дојахао Ахмет Давутоглу. Испод његових бркова сукнула је ватра, усред Бањалуке – „Турска је овде била и биће заувек“.
Мало је и то што их овдашње службе упозоравају да бошњачки екстремисти из Бихаћа и навијачке хорде, потпомогнуте обавештајцима из Сарајева, чекају и најмању међусобну чарку да упале буре барута и уздрмају целу Српску. Не чују ни „додиковци“ ни „босићевци“. Свако у свом шанцу. Први говоре о издаји, а други да ће управо владајући СНСД бити криви за могуће немире.
А, ако сутра макар и једна глава на Тргу Крајине буде разбијена, биће то увод у националну вртоглавицу која ће изврнути утробу свим Србима – од Сиднеја, Београда до Чикага. Зато, драги Милораде и Младене, останите у својим домовима. И „туците“ се само на изборима. Кад год да буду и ко год да победи на њима. Чувајте своју кућу од стршљена и минера који облећу и припаљују штапине. Макар због оних 27.000. Њихов тестамент је вечан.