Западне земље изражавају забринутост због тога што је „руска пропаганда“ постала сувише ефикасна, међутим не могу да разраде никакве нове методе за супротстављање, пише специјалиста Института за међународна и стратешка истраживања Франсоа Бернар Уиг у чланку за „Атлантико“.
У последње време руски новинари постигли су импресивне резултате, формирајући одређено поверење у информације које долазе из Русије. Истраживања америчког Пу Института показала су да се Европљани са великом скепсом односе према сопственим медијима. Истовремено са тим људи су постали пријемчивији вестима које „прослављају Русију“.
„Целокупност та два чиниоца даје одређену тежину руској реторици. Томе треба додати и то да она има „антисистемски“ карактер усмерен против глобализације и либерализма, што јој омогућава да добије одређену подршку“, наглашава Уиг у свом чланку.
Притом, руска „пропаганда“ ради по истој методологији коју су САД користиле још 1950-их година и коју су звали „јавна дипломатија“. Истовремено са тим Москва активно примењује и иновационе прилазе, користећи за промоцију својих ставова друштвене мреже, наводи аутор чланка.
Западне земље не напуштају покушаје да се супротставе растућем утицају Русије у информативној сфери, иако не делују сувише успешно. Европска комисија формирала је радну групу која би требало да пружи отпор проруској и антизападној реторици на интернету, али у овом тренутку у њеном саставу је само осам људи, што изазива сумњу у њену ефикасност, наглашава Уиг.
„Треба напоменути да, иако институције типа Европске комисије треба да буду неутралне, својствени су им идеолошки ставови, а такође и мишљење да човек који не подржава проевропске, провладине и либералне ставове обавезно постаје жртва пропаганде. Мало је вероватно да ће успети да постигну резултате таквим ставом“, закључује Уиг.
Западне земље изражавају забринутост због тога што је „руска пропаганда“ постала сувише ефикасна, међутим не могу да разраде никакве нове методе за супротстављање, пише специјалиста Института за међународна и стратешка истраживања Франсоа Бернар Уиг у чланку за „Атлантико“.
У последње време руски новинари постигли су импресивне резултате, формирајући одређено поверење у информације које долазе из Русије. Истраживања америчког Пу Института показала су да се Европљани са великом скепсом односе према сопственим медијима. Истовремено са тим људи су постали пријемчивији вестима које „прослављају Русију“.
„Целокупност та два чиниоца даје одређену тежину руској реторици. Томе треба додати и то да она има „антисистемски“ карактер усмерен против глобализације и либерализма, што јој омогућава да добије одређену подршку“, наглашава Уиг у свом чланку.
Притом, руска „пропаганда“ ради по истој методологији коју су САД користиле још 1950-их година и коју су звали „јавна дипломатија“. Истовремено са тим Москва активно примењује и иновационе прилазе, користећи за промоцију својих ставова друштвене мреже, наводи аутор чланка.
Западне земље не напуштају покушаје да се супротставе растућем утицају Русије у информативној сфери, иако не делују сувише успешно. Европска комисија формирала је радну групу која би требало да пружи отпор проруској и антизападној реторици на интернету, али у овом тренутку у њеном саставу је само осам људи, што изазива сумњу у њену ефикасност, наглашава Уиг.
„Треба напоменути да, иако институције типа Европске комисије треба да буду неутралне, својствени су им идеолошки ставови, а такође и мишљење да човек који не подржава проевропске, провладине и либералне ставове обавезно постаје жртва пропаганде. Мало је вероватно да ће успети да постигну резултате таквим ставом“, закључује Уиг.