Искра, glassrpske.com
Прошле су 24 године од злочина муслиманских паравојних формација над припадницима ЈНА, који су 15 маја 1992 године у колони, према раније постигнутом договору, напуштали Тузлу.
Војници су се повлачили из касарне „Хусинска буна“ и требало је да из БиХ, преко Бијељине, крену за Србију.
За овај злочин, у коме је убијено најмање 59 војника а 44 рањено, до данас нико није одговарао.
Преживели учесници колоне, која је нападнута и запаљена, и данас тешко о томе причају јер их боли сећање на погинуле и рањене другове – на дан када је „и крв горела“.
Славко Новаковић, преживјели учесник колоне, тешки ратни војни инвалид, каже за Срну да је команда ЈНА постигла споразум са општинским властима у Тузли о мирном и безбедном напуштању града у правцу Бијељине.
Међутим, колону, која је у мирнодопској формацији напуштала град, из заседе су напале паравојне формације „Патриотске лиге“, „Зелених беретки“ и јединица Територијалне одбране БиХ.
„Одговорност за овај напад сносе тадашње власти општине Тузла, које су гарантовале безбедан излазак ЈНА из града“, истиче Новаковић.
Када је реч о овом злочину, истиче он, судови и тужилаштва у БиХ не постоје 24 године.
„Тамо не постоји нико ко би могао или желео да процесуира злочин над недужним војницима“, констатује Новаковић и напомиње да је веома тешко после оволико година говорити о ономе шта се десило тог кобног дана.
Он се нада да ће све институције, почевши од подносиоца тужбеног захтева до правосуђа БиХ, једном „уредити ову материју и довести је у процес одлучивања, односно до починиоца овог злодела“.
Новаковић је огорчен (не)радом судова и тужилаштава у БиХ када је реч о овом, али и свим другим злочинима почињеним над Србима.
Најбоља потврда чињенице да је напад на колону ЈНА био организован јесте податак да је тузланска регија, одмах после овог напада, „очишћена“ од Срба и да их је више од 120 000 напустило то подручје да би спасили своје животе.
Преживели учесници колоне и породице страдалих војника имају огромно поверење у Владу Српске јер, наводи Новаковић, захваљујући њој имају прилику да већ неколико година на Брчанској малти, на месту страдања, одају пошту погинулим друговима.
Породице побијених војника, као и преживели учесници колоне, веровали су да ће Апелациони суд у Београду за Илију Јуришића донети одлуку којом потврђују раније изречену казну од 12 година затвора.
Ипак, њихова очекивања су изневерена јер је Апелациони суд у марту донео правоснажну пресуду којом је високи функционер тадашњег МУП БиХ Илија Јуришић ослобођен оптужби за ратни злочин над колоном војника ЈНА у Тузли 1992 године јер није било доказа да је наредио напад.
Преживели учесници колоне, подсећају да је напад на њих, на 92 моторизовану бригаду ЈНА, која се у договору са властима Тузле мирно повлачила из касарне „Хусинска буна“ са око 200 моторних возила и око 600 старешина и војника, изведен неочекивано и из заседе. Извели су га припадници муслиманског МУП БиХ, муслиманске ТО БиХ и „Зелених беретки“.
Према изјавама преживелих учесника, колона је нападнута на Брчанској малти са околних зграда, па чак и са зграде болнице, а дуж целог пута биле су постављене мине и друга експлозивна средства. Напад је преносила Тузланска ТВ уз погрдне и антисрпске повике.
Возила ЈНА су горела, а експлозије су одјекивале на све стране. Тај први напад је трајао пола сата, а затим је уследило појединачно убијање рањених и преживелих војника ЈНА.
На Брчанској малти у Тузли и на градском гробљу Пучиле у Бијељини ће у недељу 15 маја бити обележене 24 године од страдања припадника ЈНА.
На састанку пододбора Владе Републике Српске за обележавање значајних историјских догађаја, Председник Велимир Дуњић је рекао да је на месту злочина у Тузли, као и у Сарајеву, промењен назив улице, па је некадашња Брчанска малта сада Улица Армије БиХ.
„Назив улице се може избрисати, али злочин не може и ми ћемо сваке године обележавати страдње у ‘Тузланској колони’, да се не заборави, да се не би поновило“, напомиње Дуњић.
Он је критиковао нецивилизацијски чин бацања ружа у Сарајеву након одавања поште жртвама у Добровољачкој улици.
Дуњић је подсетио да је слично као у Сарајеву и на месту злочина у Тузли постављена спомен-плоча браниоцима Тузле, а није дозвољено постављање споме-плоче жртвама злочина на и.
Ката