О њему се готово ништа не зна, а аутор је песама за које већина мисли да су изворне.
Драгиша Недовић је био самоуки песник, композитор и музичар, аутор бројних хитова које су у народу прихваћене као изворне.
Рођен је 20 јула 1916 године у Крагујевцу, у сиромашној градској породици. Још откако је научио да пише, писао је и компоновао песме. Научио је да свира гитару, а са 16 година је напустио кућу иотишао у бели свет са идејом „да народ чује његову музику“.
У Босни се упознао са севдалинкама. У Вишеграду је једној девојци посветио песму под именом „Јутрос рано слушам“, а која је касније преименована у „У лијепом старом граду Вишеграду“.
У Далмацији је написао песме које су се дуго сматрале изворним, а то су „Кад си била мала Маре“ (оригиналан назив „Маре, Маре, срићо моја“), „О липа ти незнанко“, „О бродићу бели“, „Сплит „,“ Јадране плави „..
После неколико година, враћа се у родни Крагујевац, и ту га и затиче Други светски рат.
21 октобра 1941 године изведен је на стрељање у Шумарицама, али га препознају као музичара, и депортују у Немачку где је провео четири године. По завршетку рата се враћа у родно место и тада сазнаје да је већи број његових песама уништен.
У заробљеништву је оболео од запаљења плућа и тада пише песму „Болна су ми плућа“ кој забрањује Централни комитет и Тито, уз објашњење да наводи на самоубиство. Наиме, у то време је био велики број оболелих од ове опаке болести, а тужан текст песме у којој песник каже да се предаје смрти их је заиста наводио да помисле да живот више нема смисла. Касније је ову песму рехабилитовала Јованка Броз.
Драгиша Недовић је умро у педесетој години од инфаркта 31 јануара 1966 године. Цео живот провео у сиромаштву. Никада му није признато за то што је учинио за народну музику. И дан данас ретко ко зна да управо он стоји иза песама које се најчешће наручују по кафанама и певају на великим прославама.
У његове познатије песме спадају:
„Смедерево, граде од старина“
„Коме шумиш, ој Мораво“
„Негде у даљини поглед ми се губи“
„На Морави воденица стара“
„Шумадијо родни крају“
„Косио сам сено, доле крај Мораве“
„Башто моја, пуна ли си цвећа “
„Сиромах сам друже“
„Хармонико моја, сузом наквашена“
„Ајд ‘д’ идемо Радо“
„Јесен прође, ја се не ожени’ “
„Лепе ли су нано, Гружанке девојке“
„Стани, стани Ибар водо“
„Обраше се виногради“
„У лијепом старом граду Вишеграду“
„Прођох Босном, кроз градове“
„Плућа су ми болна“
„Ја посадих једну ружу белу“
„Ја не жалим очи своје“
„Ако питаш срце моје“
„Теци теци хладна Јесенице“
„Теби моја Шумадијо“
„Шта да жалим младост своју“
„Косио сам сено доле крај Мораве“
„Покрај Ибра, мала варошица“
„Коме шумиш, ој Мораво“
„Игра коло крај Нишаве“
„Зарудела зора на Морави“
„Београде, граде на Дунаву“
„Одраст’о сам доле, крај саме Мораве“..
Ката