НАТО „Тројански коњ“ из Румуније

Владимир Козин, професор Руске академије војних наука
fakti.rs

 

Одлазећа администрација Барака Обаме је, као што је и обећала, свечано уручила Европи нови провокативни „поклон“, пуштајући у рад оперативни систем америчке ПРО у румунској бази Девеселу. Дан касније је Пентагон започео изградњу базе америчке ПРО у пољском Редзикову.

 

САД настављају да циљано размештају америчке антибалистичке ракете, које ће, по проценама стручњака, моћи да извршавају стратешке задатке ништа горе од интерконтиненталних ракета.

 

news-2009-june-trojanski_konj_259969556

 

Вашингтон тиме подрива стратешку безбедност на европском континенту. Штавише, он претвара своје савезнике из НАТО у таоце америчке политике.

 

Ствар је у томе што ће према америчко-румунском споразуму о специфичностима борбеног деловања система у Девеселуу САД вршити све његове командно-управљачке функције аутономно и независно од мишљења војно-политичког врха Румуније.

 

Сам систем са ракетама-пресретачима нове генерације „Стандард 3“ контролисаће ракетну ситуацију у целој европској зони одговорности САД и НАТО. При томе ће системи ПРО у Румунији моћи да лансирају и офанзивне ракете високе прецизности.

 

Што се тиче Пољске, у војној бази у Редзикову биће размештене ракете средњег домета SM-3, као и радар за електронско навођење. Базу ће одржавати највише 300 америчких маринаца и цивила. Најважније елементе система, то јест радар и лансирни систем SM-3, треба да обезбеди америчка компанија AMEC Programs Inc. из државе Џорџија.

 

Уочи церемоније пуштања у рад противракетног „тројанског коња“ у Румунији и почетка градње базе ПРО у Пољској, званичници Пентагона и Стејт департмента поново су поновили своје тврдње да ти објекти не представљају никакву претњу за руске стратешке ракетне снаге.

 

«База противракетне одбране САД у Редзикову није претња за Русију, њен циљ је заштита од претњи са Блиског Истока», изјавио је амерички амбасадор у Варшави Пол Џонс. Међутим, као и раније, Американци су одбили да Русији дају писане гаранције да тај систем није усмерен против Русије, односно да се неће користити против руских ракета.

 

Москва је већ више пута реаговала на тако озбиљне војне припреме у непосредној близини својих граница и то много пре фазе изградње и пуштања у рад тих објеката у Румунији и Пољској, као и пре размештања бродских групација САД и НАТО са противракетним система у морима која запљускују руске обале.

 

О каквој будућој редукцији стратешког офанзивног наоружања РФ може бити говора у таквим условима?

 

Обрнуто, њега је потребно даље усавршавати, развијати и јачати. Русија оправдано активно ради на повећању ефикасности средстава за пробијање америчког „противракетног штита“.

 

Ту има доста могућих техничких решења: на пример, скраћивање деонице убрзавања интерконтиненталних балистичких ракета и њихово опремање новим бојевим главама са непредвидљивом путањом лета.

 

Треба радити тако да САД ризикују да се нађу у сличној опасној ситуацији. Јер, Русија има право да против њих и њихових савезника примени низ додатних високоефикасних мера.

 

Ката