Русија је пре неколико дана предложила САД да удруже снаге у рату против «исламске државе» и других терориста у Сирији, односно да руски и амерички војни авиони крену у заједничке мисије на простору Сирије.
«Такав потез би убрзао мировно решење у Сирији. Наравно, те мере су договорене и са сиријским властима, а јуче смо почели да преговарамо о тим мерама са нашим колегама у Аману и Женеви», рекао је руски Министар одбране Сергеј Шојгу, мислећи на актуелне мировне преговоре о Сирији који се одржавају у главном граду Јордана иу Швајцарској.
«Предлажемо САД да од 25 маја руске и америчке ваздухопловне снаге крену у заједничко планирање и извођење ваздушних напада против терориста Ал Нусра, који не поштују примирје, као и против конвоја који с оружјем прелазе сиријско-турску границу», истакао је Шојгу, преноси Србија данас.
Овакав предлог доводи Вашингтон у крајње тешку позицију. Са једне стране, ако одбију, испашће да баш и нису заинтересовани за што бржу елиминацију тероризма у Сирији. Са друге стране, ако пристану, то значи да истовремено дају легитимитет актуелним сиријским властима које су, како тврди Шојгу, пристале на тај план.
За Американце је та одлука врло тешка. Ако је политички све у врху америчке власти остало исто, онда ће ову понуду, уз некакво пригодно објашњење, одбити. Но, ако се до сада нешто суштински променило, можда кроз неколико дана заиста видимо историјски преседан, заједничке америчко-руске акције у Сирији.
Свакако, прихватање ове понуде имало би огромне последице на ситуацију у Сирији. То би представљало велики стратешки заокрет САД од својих досадашњих блискоисточних савезника (Турске и Саудијске Арабије) који из дан у дан повећавају притисак на Вашингтон тражећи дозволу за улазак њихове војске у Сирију.
Америка ће свакако морати да одлучи да ли жели да дозволи све моћнијем Ердогану и опортунистичком двору у Ријаду да доведу цели Блиски исток у ситуацију која би довела до општег рата или ће, још једном, искористити пружену руку Русије која је сасвим сигурно спашава од хаоса који одлазећи Председник Обама не жели.
Обама већ месецима ради на својој „оставштини“ и јако му је важно да буде упамћен по нечему позитивном када оде са власти. Изгледа да је судбина овом добитнику Нобелове награде за мир дала последњу шансу је заради.
Ката