Појава фашизма и скретање Хрватске у десно је тема британског недељника „Њу Стејтсмен“ који констатује да су се у Блајбургу окупиле хиљаде Хрвата како би присуствовали миси одржаној у част фашистичким војницима убијеним на крају Другог светског рата.
У тексту под насловом „Учинимо Хрватску поново јаком: Како се фашизам појавио у најмлађој земљи Европске уније“ аутор Јоји Сакураја описује црне заставе с поздравом „За дом спремни!“ који је како се наводи, био „повезан с усташким режимом – марионетском нацистичком државом која је послала хиљаде Јевреја, Рома и Срба на смакнуће у логоре смрти“.
Лист наводи и да је међу ВИП гостима на комеморацији у предњем реду седео Бранимир Главаш, осуђени ратни злочинац из ратова деведесетих, а да је мало даље био и Златко Хасанбеговић, нови хрватски министар културе, затим Томислав Карамарко, вођа десничарске Домољубне коалиције која је недавно дошла на власт, преноси регионална ТВ Н1.
„Златко Хасанбеговић је усташки ревизиониста“, пише аутор који помиње прошлогодишњу емисију Отворено и његову изјаву о антифашизму као флоскули.
Учествовање самог врха власти на комеморацији у Блајбургу је, сматра аутор, један од најјачих доказа да је најмлађа чланица ЕУ скренула оштро десно.
У контексту Хрватске се, то није ретко, у оваквим чланцима спомињу Орбанова Мађарска и Пољска, па тако изузетак није ни овај чланак, али је ипак сва пажња усмерена према Хрватској, наводи Н1.
Као главни узрок раста десног екстремизма наводе се економска криза, висока незапосленост и јавни дуг, а на све то се, како пише лист, надовезала избегличка криза која је додатно подигла тензије у хрватском друштву.
У чланку се помиње и проблематика великог броја ратних ветерана који су били политички активни у постављању десне опције на власт. Многи од њих, сматра аутор, након искуства ратова деведесетих с носталгијом гледају према времену НДХ.
„Чини се да у Хрватској људи више брину о мртвима него о живима“, закључује аутор чланка.
РТС