Доживотни председник СФРЈ Јосип Броз Тито је у својој заоставштини вредној 10 милијарди долара имао невероватне ствари попут камена са Месеца, флашица са 365 грана златног праха и два џака са тачно 2663 златника. Међу Титовим предметима посебну вредност имају златне сабље које су му својевремено поклонили Стаљин и Пуковник Муамер ел Гадафи.
Титова заоставштина је пописана на око хиљаду страна и делиће је његови наследници пред Првим основним судом у Београду.
«Према једном попису, било је око 2700 Титових уметничких слика непроцењиве вредности. Кад је рађен други списак, та бројка је смањена на 1500, а трећи пут пописано је испод хиљаду уметнина», објашњава Титов унук.
«Иза Броза, пише у једном од спискова достављених суду, остало је 2663 златника. Под редним бројевима 12 и 13 наведени су „мали златници са ликом Франца“, спаковани у четири пластичне кесе са 2055 комада, као и „велики златници са ликом Франца» спаковани у пластичне кесе са укупно 608 комада, сазнаје Информер у суду, а преноси srbijadanas.com
На списковима са Титовом заоставштином налазе се вредне уметничке слике, накит, скупоцени сатови и драго камење, намештај, филателистичке колекције, али и егзотични предмети као што је флашица са 365 грама златног праха и камен на Месеца који су му донели астронаути са „Апола“.
«Наведена је и козачка сабља са златним корицама опточеним дијамантима коју му је поклонио Јосиф Висарионович Стаљин, затим туарешка владарска сабља из XVII века века ручне израде са златним корицама опточеним драгим камењем, коју је Титу 1977 поклонио Муамер Гадафи», наводи се у суду.
Адвокат Горан Петронијевић, који заступа Титовог унука Јошку Броза, навео је да је имовина бившег председника СФРЈ била по разним музејима, депоима и архивама. Како је објаснио, институција која данас чува највећи део тих ствари је Музеј историје Југославије.
«Тито је био посебна историјска личност XX века. Због тога свака ствар која је била његово власништво има историјску вредност. Својим наследницима, међутим Тито није оставио ни један квадратни метар некретнина», навео је он.
Јошка Броз, унук Јосипа Броза је рекао да је Титова имовина покрадена током свих ових година. Сефови су отворени и није ни чудо зашто су Брозови наследници затражили да се привремено забрани располагање његовом имовином како у њен посед не би дошли наследници династије Карађорђевић.
Предмет оставштине су накит, дукати, кола, намештај, слике, ордење..
Списак имовине бившег председника СФРЈ предат је његовим наследницима, али и правним заступницима породице Карађорђевић која такође полаже право на део имовине Брозових. Легитимни учесници процеса су Титов син Миша, унуци Златица, Светлана, Јошка и Едвард, сестре покојне Јованке Броз, Нада и Зора, и два сестрића.
Вредност имовине 10 милијарди долара!
Унук Јошка Броз је изјавио да и даље тражи имовину свога деде, која је, како је истакао, покрадена током свих ових година.
«Према неким проценама, та имовина је била вредна око 10 милијарди долара, али још није утврђено шта се са њом десило».
Унуке Златица и Светлана Броз такође су истакле да полажу право на дедину имовину и да је парадоксално да се већ 32 године води процес оставштине, који се обично завршава за шест месеци.
Централна тема оставинске расправе је Брозов сеф у Народној банци Србије, који је пре три године отворила и пописала Комисија Председника Србије и суду доставила записник о отварању сефа.
У међувремену су Брозови наследници затражили да се привремено забрани располагање његовом имовином како у њен посед не би дошли наследници династије Карађорђевић.
Некадашњи Четврти општински суд у Београду је донео решење о подели имовине још далеке 1989 године. Међутим, Брозова удовица Јованка је оспоравала то решење а Уставни суд је 2000 године прогласио неуставним Закон о управљању стварима у друштвеној својини које су имовина Јосипа Броза.
Тад је отворен нови процес, у којем је изнова требало утврдити шта су личне ствари некадашњег доживотног Председника СФРЈ. Титова удовица, која је преминула у октобру 2013 године, раније је поднела неколико поднесака суду са списком своје личне имовине међу којима се, осим мноштва бисера и другог накита, налазе скулптуре, слике, вазе, теписи, књиге, пет аутомобила из гараже Белог двора и два возила из гараже на Брионима ( „ролс-ројс“, бели „кадилак“, „линколн“).
На списковима са Титовом заоставштином, која ће се делити, налазе се и намештај у дуборезу, филателистичка колекција, ковани новац, златници, аустроугарски дукати, украсне игле са брилијантима, рубинима и другим драгим камењем, посуђе од порцелана и керамике, златни опиљци, табакере , вредни сатови, албуми са сликама..
Иза Тита је остао и чувени совјетски орден за војне заслуге „Суворов“, милионске вредности, који су, сем њега, имали само Стаљин и Жуков. Ту је и камен са Месеца, поклон америчких астронаута.
Пљачка Титове имовине од 10 милијарди долара је највећа пљачка XX века! Од 3500 уметничких слика најпознатијих светских аутора, није покрадено само 750, тврди Јошка Броз, унук доживотног председника Југославије Јосипа Броза Тита.
Броз каже да је нестала готово комплетна имовина и да су је покрали они који су седели по разним државним канцеларијама и институцијама и имали приступ трезорима и сефовима: «Ту имовину је чинило вредно ордење, накит, баснословно вредне филателистичке марке, оружје, сатови, да не говоримо о поклонима. Пре извесног времена у иностранству је на једној аукцији продат Титов сат за 3,5 милиона швајцарских франака. Тај сат, марке „филип патек“ је урађен у серији од само 10 комада и Тито га је 1950 лично купио себи. Да државу интересује ко је то украо и препродао, лако би га ухватили.
Титов унук каже да је недавно купио сервис за црну кафу од најфинијег порцелана са дединим ликом, а да му га је продао човек чији је близак рођак био ордонанс у Брозовој кући. Напомиње и да су Словенци пре шест година „позајмили“ Титова возила, која до данас нису враћена у Србију:
«У питању је 12 аутомобила, између осталог и „линколн континентал“ позајмљени Словенцима за отварање музеја. Та возила никад нису враћена, а кад сам позвао те Словенце и питао их у чему је ствар, они су ми рекли: „Нико нам та возила није тражио назад“».
Држава до данас није покренула ни један спор да се врати покрадено, било да то припада наследницима или самој држави.
Остаје, као посебно питање, да ли је све оно што је Тито добијао од страних државника, домаћих политичара и пријатеља из света, уопште за наслеђивање или је тој имовини, у складу са политиком коју је заступао целог живота, место у музеју..
Ката