27. маја, почела је посета руског председника Владимира Путина Грчкој. Руски лидер ће се састати са грчким колегом Прокописом Павлопулосом и премијером Алекисом Ципрасом. На дневном реду разговора је широки спектар питања, укључујући трговину, енергетику и међународна питања. 28. маја Владимир Путин и Патријарх московски и целе Русије Кирил посетиће Свету Гору поводом 1000 година руског монашког присуства на Светој Гори.
Заједно са председником, у Грчкој је и руска делегација коју чине министар иностраних послова Сергеј Лавров, представник Министарства културе Владимир Медински, Министарства енергетике Александар Новак, руководиоци Гаспрома и Росњефта Алексеј Милер и Игор Сечин и други. Након разговора грчка страна ће потписати неколико билатералних докумената. Међу њима – Декларације о партнерству за модернизацију, међуагенцијски меморандум у области међурегионалне сарадње и области стандардизације, програм акције у области туризма за 2016-2017.
Грчка – наш важан партнер у Европи
Руска делегација је топло дочекана, а сами преговори ће без сумње ићу у позитивном правцу. Уосталом, Руси и Грци имају много тога заједничког – историју, културу, религију. Ове две земље развијају сарадњу у разним областима, као што су политика, економија, култура и друштвене везе.
У чланку објављеном у „Катимерини“ уочи посете, Путин је истакао да су „пријатељски руско-грчки односи наша заједничка баштина, добар темељ за будуће партнерство“. Према руском лидеру, „данас је Грчка важан партнер Русији у ЕУ“ и Москва „вреднује вековима старе традиције пријатељства које су се развиле између наших народа“.
Грци против санкција Русији
Посета Владимира Путина Грчкој може дати додатни подстицај билатералној сарадњи у свим областима, узимајући у обзир заједничке ставове наших земаља о многим питањима. Грци верују да се дијалог ЕУ са Русијом мора наставити. Узгред, такав позитиван приступ у ЕУ дели и неколико других држава чланица попут Италије, Кипра, Аустрије, Мађарске.
Поред тога, Грчка се противи антируским санкцијама уведеним од стране Запада због ситуације у Украјини, али чланство земље у ЕУ захтева од грчке владе да прати општу политику Брисела. Рестриктивне мере Москве озбиљно су погодиле грчке пољопривреднике. У том смислу, Атина жели да настави извоз својих производа у Русију, али се о томе још не може разговарати.
Евроазијска економска унија – потенцијал за сарадњу
Посета Владимира Путина Републици Грчкој која је члан ЕУ и НАТО, али у исто време веома блиска Русији историјски, има и политички контекст, рекао је „Парламентарној газети“ члан Комитета Савета Руске Федерације за међународне послове Игор Морозов. Према мишљењу сенатора, руски председник показује да је Москва спремна да се пробије кроз економске блокаде наметнуте од стране Сједињених држава и ЕУ преко Грчке, која подржава веома близак контакт са Русијом и која је заинтересована за развој билатералних односа. Русија шаље сигнал: ово је држава, кроз коју смо спремни да радимо, да развијамо односе са ЕУ и да закључимо интеракцију на нивоу Европске уније – Евроазијске економске уније.
„Управо Грчка може да постане катализатор овог глобалног тренда, који дефинише руски председник“, сумирао је Игор Морозов.
Данас, Атина гледа са надом у Русију, рекао је за „Парламентарну газету“ заменик председника Савета министара Крима, и стални представник Републике Крим под председником Руске Федерације, шеф Удружења за културну и пословну сарадњу и пријатељство са народом Грчке и Кипра Георгиј Мурадов. Према његовим речима, Грци желе да сарађују не само са ЕУ, која их је довела до тешке економске ситуације, већ и са Русијом и њеним најближим партнерима у оквиру евроазијске економске уније.
„Посета Владимира Путина је важан допринос како би се осигурало да ова перспектива постане стварност“, рекао је Георгиј Мурадов.
Енергетски ресурси, инвестиције и туризам
Једна од главних тема у Атини ће бити економска и трговинска сарадња између две земље. Због разних спољних фактора, промет робе у трговини између Русије и Грчке у 2015. опао је за трећину – на 2,75 милијарди долара. А за први квартал ове године та бројка је пала за још 16 одсто.
Кључну улогу у трговини и економској сарадњи између наших земаља игра енергетика. У том погледу, Москва и Атина треба да наставе рад на пројекту снабдевања гасом у Грчку и Италију преко трећих земаља. Очекује се да ће нафтовод проћи испод Црног мора, а затим преко територије једне од обалних држава, која може бити Бугарска. По речима Јурија Ушакова, Грчка се и даље нада обнови пројекта гасовода“Јужни ток“, надајући се приходима од транзита енергетских ресурса. Поред тога, током посете предвиђено је потписивање споразума између Росњефта и грчког Хеленик Петролеума за снабдевање нафтом и нафтним производима.
Русија је још заинтересована за набавку средстава грчких железница и луке у Солуну. У оквиру споразума „тројка“ међународних кредитора (ММФ-а, Европске комисије, Европске централне банке) Атина би требало да приватизује велики број државних објеката. А руски пословни објекти су за Грке веома профитабилни и погодни за куповину.
Између осталог, биће речи и о туризму. Овај сектор је један од кључних за грчку економију. Прошла година за Грке није била баш најуспешнија: број туриста из Русије пао је за 40 одсто. 2014. у Грчкој је летовало 1,2 милиона Руса, а 2015. само 700 хиљада. Грци се надају да ће ове године број туриста из Русије порасти за више од 30 одсто. Да би се привукли руски туристу у Грчку, вероватно ће продужити туристичку сезону до краја новембра.