Србија нема списак грађана којима је забрањен улазак у Русију

Министарство спољних послова Србије не располаже подацима о својим држављанима којима је забрањен улазак у Русију, пише данас Војвођански истраживачко-аналитички центар VOICE.

 

Центар је такву листу тражио и од руског Министарства спољних послова, Министарства унутрашњих послова, Федералне службе за миграције и Федералне службе безбедности, али одговор није добио.

 

1 zastave

 

Министарство спољних послова Србије је одговорило да постоји објашњење због чега је посланику Скупштине Србије и члану сталне делегације Скупштине Србије у Парламентарној скупштини Црноморске економске сарадње Бојану Кострешу (ЛСВ) забрањен пре две године улазак у Русију, али га нису добили за забрану уласка у Русију уреднику Мреже за истраживање криминала и корупције КРИК Стевану Дојчиновићу.

 

„Од Министарства иностраних послова Руске Федерације добијена је информација да је Бојану Кострешу ускраћен улазак у Русију на основу члана 27 тачка 1. Федералног закона ‘О поступку изласка из Руске Федерације и уласка у Руску Федерацију’, према ком се страном држављанину ‘не дозвољава улазак у Руску Федерацију у случају када је то неопходно због обезбеђења интереса одбране“, наведено је у одговору Министарства.

 

Заменик председника Лиге социјалдемократа Војводине Бојан Костреш је рекао да први пут чује за такво образложење и да он одговор о разлозима за забрану уласка у Русију није добио. Он је за VOICE испричао да су руски цариници, у тренутку када су га протеривали, рекли да је прекршио имиграционе законе.

 

„Очигледно је да нисам прекршио никакве имиграционе законе“, казао је Костреш и додао да је прави разлог за протеривање из Русије његов политички став, али је поручио да због тога неће мењати ставове, преноси RTV.

 

Уреднику КРИК Стевану Дојчиновићу је улазак у Русију је забрањен до 2020 године након што је пре две године враћен са аеродрома, а он је казао да је пре тог догађаја два пута био у Русији где је држао тренинге из истраживачког новинарства.

 

„Мислим да су се они тада вероватно заинтересовали за мене јер у Русији није баш пожељно бавити се истраживачким новинарством и разоткривати корупцију“, казао је Дојчиновић.

 

Директор Комитета правника за људска права Милан Антонијевић је рекао је да би Србија морала да зна какви су разлози за такве рестриктивне мере друге државе.

 

„Уколико имате чланове Парламента и новинаре који савесно раде свој посао, то објашњење Русије мора бити изузетно јако. И на нашем Министарству спољних послова је да се тим питањем озбиљно позабави“, казао је Антонијевић.

 

Ката