Изјава генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга о потреби да се повећају трошкови организације за одбрамбене потребе у Европи 2016. године повезана је са жељом да што пре извуче из „руске претње“ своју корист, рекао је за шеф међународног комитета Савета федерација Константин Косачов.
Ова „претња“ ће се ускоро „издувати“, а НАТО из ње није успео да извуче никакву корист, рекао је за шеф међународног комитета Савета федерација.
Столтенберг је изјавио да ће трошкови НАТО-а за одбрамбене потребе у Европи значајно порасти у 2016. години због „претњи од стране Русије“ и миграционе кризе која је захватила европске земље, пише Фајненшел тајмс.
„Разговори о неопходном и брзом порасту трошкова земаља НАТО-а на наоружање је покушај да се што је пре могуће покупи кајмак са ситуације „хладног рата“ са Русијом. Већ дуго и безуспешно Европљани покушавају да доведу до цифре од два одсто БДП-а за војне трошкове, а до сада су овде уписивали само јединице. За све остале мотивација је била отворено недовољна — друштвене потребе увек су превладавале у расподели буџета“, рекао је Косачов.
По његовом мишљењу, зато је за Брисел најбољи разлог да се подстакну они који заостају и да се натерају да отворе новчанике. „Непријатељ је пред вратима!“, иако о правом односу трошкова прећуткују, додао је Косачов.
„А то је веома речито: Међународни институт за стратешке студије саопштио је да је 2014. године Русија издвојила на развој војске 70 милијарди, а САД 581 милијарду долара. Додајте на ово још 44 милијарде у Немачкој, 61 милијарду у Великој Британији и 53 милијарде у Француској“, истакао је он.
„Па зашто одједном постоји хитна потреба да се повећају трошкови, посебно када у Европи времена нису баш најбоља, пита се Косачов. „Само зато што постоји згодан разлог — агресивна Русија“. А судећи по начину на који НАТО врши притисак на Европу, постоји сумња да ни они сами не верују да ће овај разлог још дуго постојати“, закључује он.
Косачов је скренуо пажњу да се све више земаља НАТО-а наглас и на високом нивоу залаже за укидање санкција против Русије, а све је мање оних који верују у могућност агресије Русије против земаља НАТО-а. Косачов је рекао да се обнављају и званични контакти Русије и НАТО-а, за сад на нивоу амбасадора, а теме сарадње полако почињу да се тичу тема сукоба, ако се узме исти тај сиријски пример.
„Јасно је да су у савезу забринути: ’руска претња‘ ће се ускоро ’издувати‘, а никакву материјалну корист нису успели да из ње извуку“, додао је он.
Према његовим речима, раст војних трошкова је, наравно, фактор који не доприноси побољшању односа НАТО-а и Русије, али овде нема директне и квантитативне корелације — „што су већи трошкови, то су бољи односи и обрнуто“. Проблеми наших односа, такође, нису у броју „бајонета“, већ у главама. У главама оних који су видели „руску претњу“ и марљиво је „продају“ европским пореским обвезницима“, закључио је Косачов.