Све земље ЕУ морају да доставе своје аргументе за и против, рекао је он у интервјуу за РИА Новости заменик министра спољних послова Грчке, Никос Ксидакис.
„Први корак који морамо предузети је да се преиспитају и размотре политичке околности у којима су уведене санкције. Данас нисмо на том месту на коме смо били када је почела украјински криза. Од тада се много тога догодило, постигнути су договори, сачињен је план даљег деловања. Свако треба пажљиво и објективно да поступа у складу са Минск споразумима“, рекао је високи грчки дипломата.
Он је подсетио да значајан део трговинских односа земаља ЕУ чини Русија, укључујући и област енергетике.
„Русија је главни снабдевач енергије за Европу, и Русија, са своје стране, има велике трговинске интересе у многим европским земљама“, рекао је Ксидакис.
Дипломата је уверен да је „замрзавање“ односа између Запада и Русије штетно за обе стране.
„Мислим да треба сагледати ситуацију пажљиво и смислимо како да „одмрзнемо“ наше односе“, рекао је он.
Упитан о томе да ли Грчка планира да блокира одобрење следећег пакета антируских санкција, Ксидакис је рекао:
„Питање је управо супротно: како можемо деблокирати ситуацију, да се са аутоматског продужења пређе на суштински разговор и дискусију. Потребно је чути аргументе са свих страна – од земаља које желе продужење санкција, и оних које желе да се оне укину. Аргументи ће говорити сами за себе.“
Сличну изјаву је дао и министра спољних послова Мађарске Петер Сијарто. Он је нагласио да Мађарска „дефинитивно не прихвата аутоматско продружење санкција“.
„Желимо дискусију на високом политичком нивоу“, рекао је Сијарто.
Предлог да се размотри постепено укидање санкција Русији, дао је и немачки министар спољних послова Франк-Валтер Штајнмајер, говорећи на састанцима Немачко-руског форума у Берлину. Он је повезао овај процес са напретком у примени споразума из Минска.
Питање санкција ће се расправљати на самиту ЕУ од 28. до 29. јуна.