Јуриј Селиванов за News Front
Русија спроводи мисију спасавања деце са проблематичних тачака на планети.
Недавно је специјалним авионом војне авијације Руске Федерације превезена десетогодишња девојчица Сидра Зарур, која је изгубила обе ноге током бомбардовања.
„Министар одбране Руске Федерације и Генерал Армије Сергеј Шојгу је одлучио да пошаље у Сирију војни авион са медицинским тимом у циљу медицинске евакуације повређене девојчице до Москве“, пише на сајту војног одсека.
На жалост, то није изолован случај. Руска војска у Сирији редовно прискаче у помоћ локалном становништву, посебно деци која су жртве рата. Сличну хуманитарну политику Русија води и у Донбасу који је блокирала кијевска војска. И тамо помаже локалном становништву, нарочито деци.
Још почетком лета 2014 су у Русији организоване хитне мере за третман деце из Донбаса која су, након варварског напада, избегла у Русију. Годину дана касније, на Дан заштите деце је руски Председник Владимир Путин посетио Институт за дечју хирургију и трауматологију, где је разговарао са особљем и малим пацијентима клинике који су дошли из ратне зоне.
У том тренутку је на лечењу био и Вања Воронов из Доњецка који је тешко повређен током гранатирања. Путин се распитао како је и пожелео му брз опоравак. Током наредне године су руски доктори урадили све што је могуће да спасу живот детета и да му поврате вид. И успели су.
С обзиром на руске напоре да пруже помоћ деци која су жртве оружаних сукоба, више него чудно изгледа потпуна равнодушност и индиферентност Запада у вези са овим питањем. За две године рата у Донбасу ни једна западна Влада или социјална структура, од америчког Стејт департмента до озлоглашених „лекара без граница“, није ни једном чак ни покушала да уради нешто у том правцу.
Потпуно је јасно зашто је то тако. Када би прискочили у помоћ, били би приморани да признају да кијевска војска убија и сакати децу Донбаса, а то је у супротности са геополитичким интересима Запада.
Таква хипокризија је апсолутно страна Русији у којој су сви, почевши од Председника и Министра одбране до обичног војника и доктора, одрасли на заповести предака која каже да и туђа бол мора болети Русију.
А то заповест добија посебно значење када се ради о деци чија патња се не може оправдати никаквим геополитичким разлозима.
Ката