Ако дозволите некоме да сваки дан „програмира“ ваш мозак реком информација, немојте бити изненађени ако се на крају ваш поглед на свет прилично промени.
У САД просечна особа свакодневно конзумира око 10 сати различитих информација, вести и забавног програма. Све ово им сервира шест гигантских медијских корпорација које доминирају медијским тржиштем а оне су под контролом светске «елите».
Процењује се да оне производе око 90% свих информација током дана.
Да ли постоји нада да се изађе из овог круга, с обзиром да је велика већина становништва практично изгубљена у овој огромној „информационој матрици“?
Да. Једноставно погледајте себе са стране. Чак и сада, док читате овај чланак, вероватно слушате музику или ТВ-програм у позадини. Многи од нас су дошли у стање да су зависни од медија као од наркотика. Има и оних који су физички неспособни да раде у потпуној тишини.
Изрека каже: како посејеш, тако ћеш и жети. Ако растуриш смеће, мораш касније и да га скупљаш. А ми све то константно стално радимо, дан за даном. Дакле, ако сатима „програмирате“ ваш мозак информацијама добијеним од великих медијских корпорација, морате бити спремни на чињеницу да ће све то на вас имати веома негативан утицај.
Монструм-корпорације чине све што могу да скрену пажњу јавности на себе. На пример, када комуницирате са рођацима, пријатељима или колегама, о чему причате? Ако сте типичан представник већине становништва, дискутујете о најновијим вестима, ток-шоу емисијама или спортским догађајима које сте гледали синоћ.
Практично све ове информације контролише «елита» која поседује ове гигантске медијске корпорације.
Тако просечан Американац свакодневно конзумира гомилу информативних и забавних програма.
• Директно емитовање програма: 4 сата, 32 минута
• ТВ емисије: 30 минута
• Радио: 2 сата и 44 минута
• Смартфон: 1 сат и 33 минута
• Интернет: 1 сат и 6 минута
То је укупно више од 10 сати. У статистику нису урачунате посете биоскопима и видео игрице.
А шта радимо за себе? У гледању ТВ програма губимо укупно пет сати дневно. Ако сваки дан по пет сати танкујете у свој мозак реку информација, онда морате да почнете да се мењате. Други пут не постоји.
Можда мислите да сте довољно јаки да се одупрете приливу информација, међутим, ствар је у томе да тај прилив утиче на вас на толико начина да чак не успевате ни да схватите како и када се то догодило.
Срећом што ове огромне медијске корпорације немају монопол над Интернетом, али су ипак заступљене и у онлајн-свету. Само прошле године је објављивање вести генерисало 60 информативних сајтова који су у власништву 10 највећих издавача. Њихове информације су заузеле 47% укупног интернет саобраћаја.
Највећи интернет-издавач вести за амерички аудиторијум је био сајт MSN, власник MSN.сом, који је сакупио нешто више од 27 милијарди прегледа страница, као и Disney Media Networks, власник ESPN и ABC News, са прегледом од 25,9 милијарди.
Борба за будућност претворила се у борбу за срца и умове људи. Зато, све док у себе будемо упумпавали овакве количине информација, тешко ћемо и разумети и схватити где нас на крају то може одвести.
Међутим, у последње време се појављују знаци да људи почињу да се буде. Све се више Американаца разочарава у медије, што показују и најновија истраживања. Претерано поверење у медије замагљује адекватну перцепцију и узрокује пристрасан однос према информацијама које потичу из медија. Данас само 6% људи потпуно верује медијима, изједначавајући по значају новинску индустрију малтене са Конгресом САД.
Но, с обзиром на то да је већина Американаца (и људи широм света) изгубила поверење у медије, почињу да траже друге изворе информација и забаве. Можете држати људе у затвору, али ће они на крају они ипак желети да се ослободе ланаца који су их везивали тако дуго. Ослободе се – како би дошли до истине.
Ми морамо да научимо да мислимо о себи. Ако сте још увек зависни од прилива информација који вас „програмира“, а још вас њима кљукају гигантске информационе корпорације, позивам вас да почните да излазите из матрице. На крају ћете бити срећни што сте успели да победите зависност.
Пише Мајкл Снајдер, Global Research
fakti.rs
Превео Срђан Ђорђевић
Ката