Стаљин снимком Хитлерове атомске бомбе спречио да и СССР доживи своју Хирошиму

Пише Вјачеслав Дашичев
fakti.rs
Превео Срђан Ђорђевић

 

За учешће у рату и за пратећу службу у војсци сам био награђен Орденом Отаџбинског рата и Црвеном звездом, уз још 18 медаља. Ту укључујем и ону за борбене заслуге и медаљу Чехословачке Социјалистичке Републике „За учешће у словачком народном устанку“.

 

Од почетка 1943 до 1945 године сам учествовао у Великом Отаџбинском рату као официр обавештајног одељења штаба IV украјинског фронта. Одељењем је је руководио генерал-мајор Грјазнов, велики познавалац свог посла, који је уживао велики углед међу потчињенима. Под његовом командом сам прошао борбени пут од Ростова до Прага и завршио рат у звању поручника.

 

1 staqin

 

Мој „посао“ је био да снабдевам команду информацијама о непријатељу. Добијали смо их на различите начине, а најчешће од ратних заробљеника и из заплењених немачких докумената.

 

Било је много немачких ратних заробљеника спремних да раде и да се боре заједно са Црвеном армијом против Хитлеровог режима за демократску Немачку. Од њих смо направили много тајних агената. Они су пребацивани у позадину немачке војске са лажним документима и веродостојним наредбама које смо ми припремали.

 

Када је код Никопоља крајем 1943 године била опкољена немачка армијска група генерала Холидта, ми смо му преко нашег немачког „фелдегера“ послали поруку од команданта фронта Толбухина са предлогом да се преда. Порука је била уручена на пријемном пункту фелдегерске службе немачке војске, а наш „фелдегер“ се безбедно вратио код нас. Међутим, генерал Холидт се ипак није предао и успео је да извуче своје трупе из обруча.

 

Сећам се како нам је један од наших немачких агената преко радија послао шифровану поруку из Беча негде у фебруару 1945 године да се Хитлерова команда припрема за активирање бомбе невероватне снаге, базиране, како је он написао, на „цепању атома“.

 

Како се убрзо испоставило, немачка атомска бомба је заиста активирана у марту 1945 године у Тирингији, а пре тога на острву Риген. Али Хитлер, на срећу, није успео да искористи нуклеарно оружје. За то више није имао ни времена ни средстава.

 

Главна обавештајна управа Генералштаба Црвене армије је преко својих агената била подробно информисана о стању немачких атомских истраживања. Чак јој је било познато функцинисање немачке атомске бомбе. Начелник управе генерал Иљичев је о томе обавестио совјетско руководство и то је био невероватан успех наше обавештајне службе.

 

У завршној фази рата су наше специјалне снаге заробиле савршено тајну документацију о немачким атомским истраживањима и тајни снимак експлозије немачке атомске бомбе.

 

Захваљујући томе је успео Стаљинов „велики блеф“. Наиме, у јулу 1949 године је у Москву допутавала кинеска партијско-државна делегација не челу са Лиу Шао Цијем. Стаљин јој је приказао заплењени немачки филм представљајући га као снимак експлозије совјетске атомске бомбе.

 

И до данашњег дана није тачно утврђено да ли је Хитлер имао на располагању нуклеарно оружје и, ако је имао, зашто га није употребио.

 

 

Ката