Сереф Огуз, колумниста турског дневног листа Сабах тврди да после „арапског“ долази „Европско пролеће“ које неће свргавати лидере и дестабилизовати државе, већ ће до тога довести социјални захтеви у новој класној борби.
Огуз, који се сматра блиским Председнику Реџепу Тајипу Ердогану, наводи да Запад сада плаћа високу цену сопствене политике – „не дирати терористу док он не дира тебе“.
„Где би тачно ово ,европско пролеће’ могло да се прелије тешко је рећи, али у време када би сукоб између богатих и сиромашних могла да изазове једна једина варница, последице овог ,европског пролећа’ могле би да буду још трагичније. ,Цвеће зла’ буја чак и у Немачкој, нашем брату по оружју који и даље покушава да нам забоде нож у леђа у Шпанији, Пољској и Грчкој. Европско пролеће ће бити другачије. Да ли ће десити овог лета или на зиму, остаје још да се види“, тврди Огуз, а преноси српска редакција Спутњика.
Он подсећа да у Француској, чија је привреда друга по јачини у ЕУ, последње две недеље трају социјални немири због масовног протеста против реформе постојећег радног законодавства, а штрајк је захватио целокупни систем железничког превоза у тој земљи.
Колумниста Сабаха тврди да се актуелна дешавања у Паризу и Бриселу могу назвати „европским пролећем“.
„Наравно да могу. Још више због тога што ће они, који су својевремено покренули, арапско пролеће’, сада да буду део ,другог пролећа’ које се дешава баш на њиховом прагу“, навео је он.
Према његовим речима, „ово ,пролеће’ није исто као оно које је дестабилизовало друге државе са циљем свргавања њихових лидера који нису били довољно послушни према Западу“. По њему се сада „у потпуности ради о социјалним захтевима и новој класној борби“.
„Као бумеранг који долази да удари оне који су га и бацили, пламен који је букнуо у Египту, како би се сменила тамошња власт, сада може да се разбукти у Паризу. Када су терористи убијали у нашем региону, Запад није сматрао да је то нешто о чему вреди бринути, али када се суочио са истим у своме дому, то сада назива нападом на целокупну људску расу“, нагласио је Огуз.
Ката