27 маја су почеле војне вежбе ваздушн
о десантних снага (Swift Response) и сувоземних снага (Saber Strike) НАТО. Вежбе које ће трајати месец дана изводе се на територији Немачке, Пољске и Прибалтике.
Према плану, Swift Response глобалне снаге за брзо реаговање САД које представља 82 бригада аеромобилне дивизије ће извршити 10-сатни лет преко Атлантика, укључујући ту и допуну авиона горивом у ваздуху и извршиће десант у близини пољског града Торун на Висли. У истој зони ће бити и десант британских и пољских десантних јединица. Паралелно ће 173 авионска бригада армије САД, која је смештена у Немачкој, нанети ударе на северу Пољске. Вежбе ће се завршити 26 јуна.
У Saber Strike ће учествовати 13 држава НАТО које ће до 22 јуна дејствовати својим јединицама на територији Латвије, Литваније и Естоније. Осим тога, из Немачке ће у Естонију (2200 км) бити обављено пребацивање оклопне технике и људства, уз ваздушну подршку америчке авијације.
Према карактеру вежбе Пентагон увежбава тренутни, муњевити удар на могућег противника, уз освајање територије.
Само два дана пре почетка вежби снага НАТО, Парламент Шведске је потписао уговор са Алијансом који јој омогућава да своје снаге за брзо реаговање пребаце на територију Шведске. Правно то значи да је Шведска престала да буде неутрална.
Нешто пре тога, 3 маја, Министри спољних послова пет земаља северне Европе, Данске, Финске, Исланда, Норвешке и Шведске, су потписали заједничко саопштење „For a Stable Baltic Sea Region“ у коме су заједно позвале Русију да се уздржи у Прибалтици. Може да се сматра да је тиме политичка консолидација северног крила НАТО углавном и уопште завршена, пише Фонд стратешке културе.
Истовремено чланице НАТО јачају централни правац. Коначно укључење ПРО у Румунији, које је уз помпу прослављено 12 маја у бази у Девеселу где су се РЛС сместиле на 175 хектара заједно са центром оперативног управљања батеријама ПРО и мобилном батеријом МК-41 са ракетама-пресретачима СМ-3, што представља још један изазов Русији. А маневри и симболични улазак америчке оклопне технике у Молдавију уочи 9 маја треба да покажу ко је прави газда Источне Европе.
Нема сумње да ће на самиту у Варшави 8-9 јула НАТО своју делатност ка милитаризацији Централне и Источне Европе да потврди.
19 маја је протокол о приступању Северноатлантској алијанси потписала и Црна Гора. Истога дана су Министри спољних послова НАТО констатовали да алијанса мора да појача рад на заштити стабилности и изван граница зоне одговорности блока. Генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг је подвукао да НАТО мора да има могућност не само да размешта своје армије када је то неопходно, већ и да обучава оружане снаге других држава, које нису чланице, да контролише њихову територију и да иступа против „екстремистичких групација“. Као пример је дато искуство обуке ирачких официра у Јордану и размештај и обука снага за специјалну намену и националног обавештајног центра у Тунису. У вези с тим је подсећано и на напоре давања неких „могућности“ Грузији, Молдавији и Украјини.
Све речено значи да земље Блиског Истока могу да постану де-факто јужно крило НАТО, мада нису чланице Алијансе. Организационе претпоставке за то постоје.
Истамбулска иницијатива о сарадњи са НАТО земаља Персијског залива у којима су Бахреин, Катар, Кувајт и Уједињени Арапски Емирати и Средоземноморски форум сарадње НАТО и седам земаља Блиског Истока и Северне Африке (Алжир, Египат, Израел, Јордан, Мауританија, Мароко, Тунис).
Другим речима, у ширем смислу, западни војни клуб, осим 28 држава-чланица НАТО и Израела, на данашњи дан у свом саставу има и још десетак арапских држава. Да приметимо да су у 2011години УАЕ и Катар већ позајмљивали своје оружане снаге НАТО у оквиру операције Unified Protector против Либије, што је у уништењу те државе одиграло своју улогу.
Глобализација НАТО се наставља. Оружане снаге Северноатлантске алијансе се припремају за вођење војних дејстава широких сразмера не само на европском попришту, већ и у другим регионима.
Ката