Ката Буцик за NewsFront Serbia
Сергеј Кужугетович Шојгу је рођен 21 маја 1955 године у Чадану, аутономна република Тува. Отац му је припадник туванске мањине, а мајка Рускиња. Он је руски политичар, генерал армије и Министар одбране Руске Федерације.
Дуго година је био Министар за ванредне ситуације и губернатор Московске области. Члан је Високог савета Јединствене Русије. Носилац је звања херој Руске Федерације. Српска православна црква му је 2003 године уручила Орден Светог Саве за заслуге указане у хуманитарној помоћи српским избеглицама.
Велике организаторске способности је показао током санирања последица петодневног рата у Јужној Осетији.
Фебруара 2009 је предложио да се у руски закон уведе кривична одговорност за негирање победе Совјетског Савеза у Великом отаџбинском рату.
Има две кћери Јулију и Ксенију. По професији је грађевински инжењер и магистар економских наука.
Толико.
Детаљније податке о овом изузетном чевеку тешко можете пронаћи.
А не би требало да је тако. Ипак је реч о човеку који је 2012 године, ступивши на чело руске војске која је већ увелико служила свету за спрдњу а за Русе била само јадна, тужна сенка некада моћне армије, дао наду. А онда је повратио посрнулу армију са пута без повратка и задао западној Алијанси задатке на које све теже налазе одговоре.
Мало је оних које 6 новембра 2012 године није изненадила одлука руског Председника Владимира Путина да смени Министра одбране Анатолија Сердјукова након неефикасне реакције војске током терористичких напада у Татарстану и Дагестану. Али је много мање било оних затечених чињеницом да је руковођење једном од најмоћнијих армија света преузео Сергеј Шојгу.
Човеку који је у једном Хирургу, вођи моториста Ноћни вукови, видео одличног саветника и није погрешио у процени, Руси су били спремни да поверују да ће способни Министар за ванредне ситуације бити одличан на новој функцији.
Шојгу је истог дана за шефа особља новог Министра именовао генерал-потпуковника Јурија Садовенка и поништио много критиковано решење свог претходника да на парадама у част Дана победе 9 маја више не учествују школарци и ветерани.
А онда је кренуо да «из мртвих» враћа моћног заштитника велике Русије.
Већ 2013 године се у Русији одржава друга велика масовна војна вежба, највећа још од времена СССР, а током 2014 и 2015 то постаје уобичајена пракса у Оружаним снагама Руске Федерације. Њима се јасно поручује да се Русија пробудила и да цео свет то треба да има на уму.
Када је у марту 2013, на повратку са службеног пута, у сред ноћи Путин заповедио велике поморске вежбе у Црном мору, НАТО је била увређен јер нису правовремено обавештени, а Шојгу је наређење спровео без грешке, у рекордном року.
У раним јутарњим сатима 13 јула 2013 је започела изненадна војна вежба борбених јединица распоређених на истоку земље, након што је дан раније руски Председник одржао састанак са Министром одбране. То су биле највеће војне вежбе у постсовјетској ери.
„13 јула 2013 у један сат ноћу је командант источне војне области адмирал Константин Сиденко отворио тајни документ Врховне команде у којем су стајале упутства за његове снаге“, рекао је тада Шојгу.
Министарство одбране је касније известило како је Сиденков задатак био да мобилише преко 80 000 војника, преко 1000 тенкова и оклопних возила, 130 борбених авиона и хеликоптера и 70 ратних бродова руске ратне морнарице.
Вежби се придружио и део јединица које припадају „Централној војној области“ којом заповеда Николај Васиљевич Богдановски.
„Коначни број јединица које су учествовале у инспекцији оперативне борбене спремности је преко 160 000 војника“, објављено је на службеној страници Министарства одбране 16 јула 2013.
Војни аналитичари тврде да су ове вежбе биле добро планиране, што се видело из њихове масовности, припреме за логистичку подршку, непрегледних конвоја који су железницом прелазили велике удаљености, обуставе дозвола за годишњи одмор војном особљу и тестова мобилности.
Очито Москва више није била расположена да било шта препусти случају.
Најбољи пример за то је вероватно оно што се догодило на Криму. Цео државни врх је у фебруару 2014 пратио Зимске олимпијске игре и изгледало је да ће преврат у Кијеву проћи у сенци победа и пораза са спортским борилиштима у Сочију.
Но, ван спортске арене, по договору који је постигнут на тајној седници Савета за националну безбедност Руске Федерације, ствар је у своје руке преузео Министар одбране генерал Сергеј Шојгу, човек познат по томе да никада не прети и не подиже глас, али ради као сат.
Када је Шојгу постављен на место Министра, Запад је то примио незаинтересовано, следећи свој већ традиционални низ погрешних процена када је у питању Русија. Са друге стране, Руси су били одушевљени, а земље чланице БРИКС свесне да је са овим човеком долази велика промена. Многе од њих су убрзо са Русијом склопиле низ споразума о војној сарадњи.
Одмах по преузимању дужности Министра одбране, Шојгу је организовао низ дипломатских сусрета од стратешког значаја. Већ 21 новембра 2012 се, током посете Владимира Путина Пекингу, сусрео са првим човеком кинеских оружаних снага Ксу Килиангом.
14 децембра 2012 је у Москву допутовала бразилска висока војна делегација. Шојгу и тадашњи бразилски Министар одбране Шелшо Аморим су потписали уговор о војној сарадњи. Бразил је у РФ препознао најбољег партнера за куповину оружја и размену војне технологије.
30 јануара 2013 Шојгу се у Астану, главном граду Казахстана, сусрео са Председником Нурсултаном Назарбајевим да би ојачали партнерство у оквиру Организације о колективној безбедности. Уз то су разговарали и о наслеђу у војном сектору из времена Совјетског Савеза. Назарбајев је тада јасно рекао да је Русија најважнији савезник Казахстана. Тог дана су званичници РФ и Казахстана потписали више од 60 докумената о војној и војно-техничкој сарадњи.
Након свргавања египатског Председника из Муслиманског братства Мохамеда Мурсија, Шојгу јача односе са Египтом. Са бившим генералом и актуелним египатским Председником Абделом Фатахом Ал-Сисијем сарадњу између египатске и руске војске диже готово на ниво на којој је била пре почетка 70их.
У протекле две и по године је велику пажњу посветио Латинској Америци. За то време је посетио готово све земље традиционалне савезнице Совјетског Савеза, касније и Русије. Потписује споразум о војно-техничкој сарадњи са Никарагвом и Кубом, а са Министром одбране Венецуеле Владимиром Падрином Лопезом је договорио заједничке војне вежбе јединица руске противваздушне одбране и венецуеланске војске.
Сматра се да сарадња Русије са земљама Латинске Америке у области одбране може да помогне Москви да ефикасније успостави противтежу ширењу НАТО савеза у источној Европи. Да је то тачно, потврђују изјаве из Вашингтона да војна сарадња између Русије и земаља Средње Америке угрожава америчко вођство и поткопава утицај САД у хемисфери коју традиционално сматрају својим «двориштем».
„Војна сарадња између Русије и латиноамеричких земаља, посебно Никарагве, могла би поткопати вођство Вашингтона у западној хемисфери“, рекао је тада Тим Џонсон, стручњак за Латинску Америку за McClatchy DC News.
„Будући да су САД присутне у земљама које се граниче са Русијом, Москва би могла направити исто у нашој регији“, рекао је Карлос Ривера Бианчини, Председник Фондације за мир и демократију из Сан Јосеа, Костарика.
„Русија покушава да поткопа америчко вођство и да утиче на америчке интересе у западној хемисфери. Пентагон је посебно забринут због растуће руске војне присутности у Јужној Америци“, изјавио је генерал Џон Кели, командант америчких снага у Јужној и Средњој Америци.
У јануару 2015 је Шојгу потписао споразум о војној сарадњи са Ираном. Споразум укључује јачање сарадње у борби против тероризма, размену војног особља и поморску сарадњу која укључује обострано коришћење ратних лука. Ирански Министар одбране Хусеин Дехкан је поборник веће сарадње јер је то начин да се супротстави америчким амбицијама у региону. Тада је склопљен и договор о испоруци руских противракетних система иранској војсци.
Ако на планети још постоји човек несвестан тога да се руски медвед коначно пробудио, сваку илузију је изгубио након демонсрације моћи руског ваздухопловства у Сирији.
Експерти НАТО пишу нове извештаје, али са недопустивим закашњењем. И сваки од њих у заглављу има само једно име.
Сергеј Шојгу, човек који је направио чудо.
1..За нешто више од три године, ојачано је партнерство са земљама бившег Совјетског Савеза из Организације уговора о колективној безбедности и са групом БРИКС.
2..Успостављена је сарадња са земљама Шангајске организације за сарадњу са којима се Русија заједно супротставља терористичкој претњи на Кавказу и на својим јужним границама, са Латинском Америком, Ираном, Египтом и бројним другим земљама.
3..Модернизована је армија и појачана је борбена готовост ратне морнарице и копнених оружаних снага.
Спроведена је у дело информатичка одбрана.
4..Изненадне масовне војне вежбе које укључују на стотине хиљада војника и сву расположиву ратну технику су постале уобичајена пракса.
5..Авионапади у Сирији су бацили на колена «исламску државу».
6..Спровођење оперативног плана враћања полуострва Крим у састав Руске Федерације такорећи „без испаљеног метка“ је најбоља је потврда компетенције руског Министра одбране.
Неки кажу да ће генерал Сергеј Шојгу остати упамћен у историји као маршал Кутузов или генерал Жуков.
Зарад света у коме живимо, надам се да до тога неће доћи. Јер, да би се то остварило, свет би морао да зарони у рат, а нема сумње да би он био најстрашнији у историји човечанства.
Од срца бих желела да га упамтимо само као најспособнијег Министра одбране Руске Федерације кога је Владимир Путин могао да пронађе. Мени би то било довољно.
Верујем да тако мисле и сви они који прижељкују коначно мало мира на планети на којој живимо. Сигурна сам да и генерал Шојгу дели тај став, али је истовремено свестан да се светски рат још увек одлаже само захваљујући сили руске армије.
Ката