Пилот Надежда Савченко била jе украjинска национална икона, али се по повратку из руског затвора у Kиjев изjаснила за директне преговоре са ДНР и ЛНР и тиме изазвала гнев у Украjини. Oна jе тиме за само две недеље превалила пут од омиљене хероине нациjе до „агента Kремља“, констатује Дојче веле, а преноси Танјуг.
Савченко jе предложила директне преговоре са Доњецком и Луганском народном републиком, како би се регулисала ситуациjа у Донбасу.
„Жена коjа jе била у Путиновом затвору изразила jе спремност да се сретне са лидерима непризнатих република. Tа њена изjава jе изазвала оштру негативну реакциjу код већине учесника украjинског политицког живота и експлодирала као бомба на друштвеним мрежама.
Наводно, народна љубимица не би требало да иде „сепаратистима“ на преговоре. A ако инсистира на томе, онда то значи само jедно: легендарна летачица иде на руку Владимиру Путину“, сматраjу критичари Надежде Савченко.
Цела ова прича са позивом на директне преговоре са лидерима Донбаса изгледа у наjмању руку чудно, констатуjе за Доjче веле украjински новинар и аналитичар Сергеj Руденко. Савчено jе сама позвала телефоном водећу украjинску радио-станицу да би у етру уживо предложила начин решавања конфликта у Донбасу – директним преговорима.
За неколико политичара и блогера jе то било довољно да jе означе као неког ко игра за рачун Владимира Путина, пошто Kремљ одавно инсистира на директним преговорима Kиjева и лидера Донбаса, подсећа Руденко и додаjе да jе циљ тога да се Украjина присили да призна како jе сукоб у Донбасу – грађански рат.
„Хтела то Савченкова или не, она у овом случаjу наводи воду на Путинову воденицу. Mало ко сумња у племенити циљ ове пилоткиње да заустави рат на истоку земље и да испослуjе ослобађање украjинских ратних заробљеника. Aли предложено средство – директни преговори са „сепаратистима“ – искаче из оквира опште украjинске политике. За Kиjев су и лидери самопроглашених република и сви коjи су на истоку земље узели оружjе у руке – терористи, са коjима се не преговара“, додаjе се у коментару.
Руденко констатуjе да се изjаве Савченкове размимоилазе са деловањем украjинске стране у спољноj политици. Oн подсећа да jе Савченко не само посланик украjинског парламента, већ и Парламентарне скупштине Савета Eвропе, и да jе пре две недеље рекла да се спрема за европску турнеjу.
„Tо значи да ће она „формулу помирења“ понављати и у европским престоницама. После тога ће и председник Порошенко и украjински министар спољних послова Kлимкин морати да уложе додатне напоре да би европским колегама обjаснили своjу позициjу“, истиче Доjче веле.
У коментару се оцењуjе да ће у блискоj будућности „фактор Савченко“ бити, ако не главни, онда у краjњем случаjу одлучуjући елемент украjинске политике.
Коментар News Front-a:
Током суђења Надежду Савченко су претворили у ударну вест која представља директни удар на Русију. Таква је демократска реалност: чак и јавни суд може бити представљен као елемент «тоталитаризма» и кршења људских права.
Лако је било странцима писати о захтевима Могерини и Керија за «хитно пуштање» ако својим очима нисте видели како «Нађа» позива на рушење Председника у Русији, а њена сестра у интервјуу каже да сви Руси имају дијагнозу «православље мозга». Надежда Савченко је сама на суђењу рекла «да, ја сам говорила где да стрељају, али не мислим да је то прилагођавање ватре». Она је показала средњи прст судијама, током испитивања сведока носила кесу на глави, ругала се публици у сали — и ништа. Оптуженом то није дозвољено, а за «инфо повод» — то је баш оно што је било потребно.
Кијев је направио шоу али себе поставио замку учинивши светским политичарем човека без грама политичке културе, дипломатије па чак и образовања. Дочекали су је у Кијеву као народног хероја. На аеродром су се окупили и чланови породице националисткиње, који су већ постали «звезде» у земљи, председник Порошенко и цела галаксија званичника. И много, много новинара — украјинских и страних. Националискиња је уживала у осећају самоважности.
Али ко је у ствари Надежда Савћенко? Она је војник, који је прошао Ирак а напустила Донбас усред рата, много пре свих примирја. Она је брутално мучила затворенике, хвали се тим да равнодушно гледа на ране и лешеве. Да није руског затвора, она би заувек остала мали шраф у казненој операцији Кијева, љути русофоб, кога могу убацити у битку. Она није знала како да се понаша у руском суду пред наоружаним чуварима, а још мање ће ћутати у Кијеву, међу хиљадама радикалних фанатика.
Русија се коначно избавила од «главобоље» у виду подстрека за Украјину и Запад — те мале ствари коју већ колико месеци користе као главни узрок за критике и антируске резолуције. И шта ће сада Украјина радити са тако популарним и у исто време радикалним квазиполитичарем? То је сада одговорност саме Украјине пред Европом коју су они увукли у ослобађање „мученице“ Савченко.