Ђорђе Бојанић
Српска историја
1937 године се у Србији догодила „Крвава Литија“. Скупштина Краљевине Југославије, уз одобрење намесника кнеза Павла Карађорђевића и уз залагање Председника Владе Милана Стојадновића, је требала да одржи седницу о Конкордату са Ватиканом. Верни народ и свештенство су за тај дан заказали молетествије за оздрављење оболелог Патријарха Варнаве. Полиција је забранила тај скуп.
Литија је требало да крене од Саборне цркве у Београду до храма Светог Саве. Била је замишљена као велика манифетсација у борби против Конкордата. У Кнез Михаловој улици је настала туча и рвање грађана са жандармима. Интервениција полиције је била веома брутална. Тадашњи Министар полиције био је Словенац Антон Корошец, иначе римокатолички богослов.
Преко улице Краља Петра на горњем углу зграде Народне банке била је постројена жандармерија у више редова. Жандарми су већ агресивни и дочекују литију грубим псовкама и закрвављених очију. Избезумљена лица туку свештенство у црквеним одеждама и народ, псујући поповску и српску мајку. По нагласку могло се приметити да су жандарми Хрвати и Словенци.
Ту је пао, обливен крвљу и онесвешћен, Преосвећени Епископ Шабачки Господин Симеон, повређеног десног ока, по левом рамену и грудном кошу тупим оружјем из непосредне близине. Те повреде су изазвале и мањи потрес мозга. После задобијених повреда, Његово Преосвештенство Епископ Господин Симеон пренет је у Патријаршију, где му је указана прва лекарска помоћ, а потом је пренет у санаторијум Живковић.
Том приликом поцепан је и црквени барјак са ликом Светог Саве. Свештенство и народ наставили су Литију. Шеф опште полицијске управе града Београда Драг Јовановић је командовао ‘ножеве на пушку’ и дао заповест жандармима да убоду и бију свакога ко се не врати. Увече 23 јулa 1937 године, Конкордат је у Народној скупштини изгласан са 166 гласова, уз 129 против.
Требало је да буде изгласан у Сенату, али је још исто вече Стојадиновић пред посланицима објавио да ће се неко време сачакати са изношењем Конкордата пред Сенат. При крају дана, у коме је у доњем дому изгласан Конкордат, умро је Патријарх Варнава. Свим члановима Владе, осим Министру војном, генералу Марићу, било је забрањено да присуствују сахрани.
Свети Архијерејски Синод СПЦ је једногласно донео одлуку о ескомуникацији Министара и посланика православне вере који су гласали за Конкордат.
„Прва борба била је против римокатоличког Папе, нашег свагдашњег великог непријатеља, односно против Конкордата. Ова је борба, мислим, ево завршена поразом римокатоличког Папе“, прокоментарисао је победу цркве и народа у „конкордатској кризи“ Епископ Николај Велимировић.
Свеправославном сабору у Православној академији на Криту је заказан, после хиљаду година од задњег који је одржан и после око шездесет година припреме, о Педесетници од 17 до 26 јуна 2016 године.
За сада су Бугарска, Антиохијска и Грузијска црква отказале учешће.
ЗАШТО ПРАВОСЛАВНЕ ПАТРИЈАРХЕ НA КРИТУ ТРЕБА ДА ЧУВАЈУ FBI И CIA?
Ката