„Вама, драга омладино, не могу речима објаснити каква је то војска била. Оно на шта смо и даље поносни је када гледамо вас, омладину, када гледамо децу, срећни смо јер можемо бар да мислимо да смо једним делом заслужни што су се та деца родила“, истиче учесник борби на Кошарама Воислав Вукашиновић.
На Правном факултету у Београду обележено је 17 година од завршетка борбе око карауле Кошаре на Косову и Метохији. Присутни су се подсетили хероја који су 1999. године 65 дана бранили границу тадашње Југославије од терориста. Више од деценију и по касније најављено је и подизање споменика херојима са Кошара.
Препоручено: Држава расписује конкурс за сценарио филма о бици за Кошаре
Пре тачно 17 година завршили су једну од најважнијих и најтежих борби – за своју државу. Од тада се боре да не падну у заборав и да њихова дела запамте генерације које долазе.
„Вама, драга омладино, не могу речима објаснити каква је то војска била. Оно на шта смо и даље поносни је када гледамо вас, омладину, када гледамо децу, срећни смо јер можемо бар да мислимо да смо једним делом заслужни што су се та деца родила“, истиче учесник борби на Кошарама Воислав Вукашиновић.
Деветог априла изненада нападнути, десет дана касније реорганизовани, бранили су границу Југославије и одбранили је од више од 5.000 војника тзв. Ослободилачке војске Косова, албанске војске и ваздушних напада НАТО-а. Око 1.200 војника предводио је командант Љубинко Ђурковић.
„Та јуначка борба вођена прса у прса, херојским и витешким односом сваког појединца је допринела да се заузму одређени положаји и витални објекти и да се не дозволи стратешко изненађење НАТО снага, односно непријатеља који је кидисао на нашу отаџбину“, каже командант операције „Кошаре“ Љубинко Ђурковић.
Већина војника граничара били су војници на редовном одслужењу војног рока – имали су 18 или 19 година.
„Земља има такве хероје какви су они, деца која су несебично дала живот за нашу земљу. Наравно да ми то не смемо да заборавимо, и да не смемо никако да подлегнемо да било ко и било када и на било који начин нас натера да ми потиснемо у заборав оно што је део наше историје. Кад год смо потискивали у заборав одређене ствари, то нам се увек обијало о главу“, напомиње проф. Душан Томић са Факултета безбедности.
У вишемесечним борбама на Кошарама погнуло је 108 војника, а 256 је повређено. Са границе Србије и Албаније повукли су се 14. јуна 1999. после потписивања Кумановског споразума и прекида НАТО агресије на Југославију.
РТС