У свом интервјуу за Синодално информативно-просветитељско одељење Украјинске православне Цркве Његово Блаженство митрополит Кијевски и целе Украјине Онуфрије је одговорио на питања о разлозима због којих Руска Православна Црква не учествује на Свеправославном Сабору, који је требало да почне са радом 19. јуна ове године. Такође је изложио своје мишљење о томе да ли криза у припреми за Сабор може утицати на ситуацију у верском животу Украјине и светском Православљу.
– Ваше Блаженство, који је био коначни разлог за доношење одлуке Руске Православне Цркве да не учествује на Сабору који је планиран за празник Свете Тројице?
– Данас се свет развија у новом облику. Постепено нестају политичке и економске границе којима су се ограничавале поједине државе и гради се једна велика велесила која ће обухватити цео свет. У овом новом облику људског постојања, нажалост, није предвиђено место за Православну Цркву.
То нас брине и трудимо се да пронађемо за себе место где бисмо могли легално да постојимо.
Прво што треба учинити јесте да се створи орган управе Православне Цркве која је заступљена у целом свету. Пошто је Православна Црква Саборна Црква јасно је да такав руководећи орган треба да буде Сабор у који би улазили представници Цркава из разних крајева света. Сад је управо у току први покушај да се створи такав Сабор.
Нажалост, први покушај је био неуспешан. Документи који треба да буду изнети на разматрање на Сабору, након што су их проучили наши верници, нису издржали критику. Читав низ Помесних Цркава је дао своје предлоге за побољшавање ових докумената. Сличне предлоге дао је и Свети Кинот Свете Горе Атон.
Наша Црква је покушала да учини све како би кориговала саборска документа, али се то, нажалост, није остварило. Зато смо се придружили предлозима оних Цркава које сматрају да Сабор треба одложити за касније и да га треба одржати онда кад буду дорађени документи који на њему треба да буду размотрени и усвојени.
Ако саборска документа не буду противречила православном вероучењу које је потврђено на седам Васељенских Сабора и на свим благочестивим Саборима за које зна наша историја, Сабор, који буде сазван ради усвајања ових докумената ће заиста показати свету лепоту и величину православне вере и свима ће показати наше јединство у истини.
– Да ли је Свети Синод имао наду да свеправославни консензус ипак може бити постигнут пре почетка Сабора?
– Да, наш Свети Синод се надао да ће православни консензус (односно сагласност) бити остварен и наша Црква је до последњег момента чинила све што је било у њеној моћи да се то деси.
Нажалост, десило се оно што се десило. Али не губимо наду. Процеси на очувању Божије истине и уједињења свих око ове свете истине су дуги и на њима треба марљиво радити, али се уз Божију помоћ све може учинити.
– Иако Константинопољски патријарх лично није давао никакве званичне изјаве поједини клирици ове Цркве већ говоре да ће се остале Помесне Цркве ипак окупити на Криту 19. јуна. Да ли овај скуп можемо сматрати Великим и Светим Сабором, као што је то првобитно очекивано?
– Можда ће бити управо тако да ће се окупити представници само појединих Православних Цркава, али овај скуп онда неће бити Велики и Свети Свеправославни Сабор, већ само конференција појединих Православних Цркава, дакле, његове одлуке неће бити од свеправославног значаја.
– Уочи Сабора много се говорило о такозваном «украјинском питању» на њему. Недавно смо сазнали да је група народних посланика овим поводом припремила обраћање у име Врховне Раде патријарху Вартоломеју. Да ли ће по вашем мишљењу криза у припреми за Сабор утицати на ситуацију у украјинском Православљу?
– У Правилнику Сабора није било речи о верској ситуацији у Украјини. Црквени расколи који представљају плод људског греха присутни су у скоро свим Помесним Црквама. Они се лече на исти начин као и грех – покајањем.
Не мислим да тешкоће у припремама за Сабор треба да изазивају код Помесних Цркава жељу за осветом. Ако кренемо тим путем већ данас можемо сахранити будућност Свеправославног Сабора. Мислим да то сви схватају, зато што не сме бити упада једне Цркве на канонску територију друге.
А што се тиче обраћања Константинопољском патријарху Вартоломеју од стране неких народних посланика наше државе, оно представља директно кршење статуса односа између државе и Цркве. По нашим законима Црква је одвојена од државе, а држава од Цркве. Мешање неких посланика у послове Цркве представља директно кршење државног закона. Овим посланицима бих посаветовао да боље размисле како да извршавају своје директне обавезе које имају према нашем народу, а црквена питања ће Христос, Који је Глава наше Цркве решити и без њих.
Што се тиче украјинског Православља могу да кажем следеће: кад се политичари не би мешали у наше поблеме одавно бисмо нашли пут ка јединству.