Транскрипти сведочења жртава тортуре откривају нове детаље о бруталним техникама које су појединце доводиле на ивицу смрти
Када је ЦИА пребацила Абу Зубаиду у Гвантанамо, амерички војни затвор на Куби, он је групи официра описао како су га мучили у тајним затворима. На лошем енглеском испричао је како му се тело тресло док је сатима стајао сасвим наг у оковима у хладној соби, с повређеном ногом на коју није могао да се ослони. Говорио је и о понижењу док је вршио нужду у кофи пред другима „као животиња” и како су га гушили водом до тренутка када су морали да га реанимирају.
На овом Саудијцу, који је признао да је измишљао детаље терористичких завера не би ли зауставио мучење, прво је испробано дављење водом и то чак 83 пута док је држан на тајној локацији у Тајланду, чак и пошто је иследницима постало јасно да ништа неће извући. Тукли су га, спречавали да иде у тоалет и до 36 сати, а онда натерали да се олакша у кофу док је боравио у малој кутији. Напослетку су му се извинили рекавши да су направили огромну грешку. Мислили су да је високо у хијерархији Ал Каиде, а у ствари је само помагао људима у Пакистану да отпутују до кампова за обуку у Авганистану.
„Није их било брига што сам четири пута био на ивици смрти”, забележена је његова изјава на саслушању у Гвантанаму, преноси „Вашингтон пост”.
Ово је једно од сведочења с којих је прошле седмице скинута ознака тајности на основу закона о доступности информација. Многи детаљи тортуре тајне службе над осумњиченима за терористичке нападе 2001. године већ се знају из извештаја обавештајног комитета Сената, објављеног у децембру 2014. Међутим, они се ослањају углавном на владине документе, док нови транскрипти представљају сведочења из прве руке. Део њих стигао је до владе 2009., али су тада сведочења осумњичених цензурисана у деловима који се односе на бруталан третман.
Нови детаљи откривају се у време када кандидат за председника САД предлаже обнову програма мучења. Републиканац Доналд Трамп заложио се за промену међународних закона како би се дозволила тортура и тиме спречили терористички напади какви су погодили Белгију и Француску. Рекао је да би он дозволио „много више од вотербординга”.
Програм тајних затвора покренут је 2002. уз одобрење Џорџа Буша а почео је да се гаси 2006. после једне одлуке Врховног суда која је задала ударац „правди Гвантанама”. Те године су сви притвореници пребачени у базу на Куби и током неколико месеци саслушани.
И новооткривени транскрипти са ових саслушања су редиговани, али има до сада непознатих детаља. На пример, шеф медицинског особља ЦИА у нецензурисаној верзији наводи: „Психолог иследник је касније рекао да је употребом вотербординга установљено да А. З. нема више информација о непосредним претњама – креативно оправдање, али заправо претпостављање закључка,” написао је званичник, користећи иницијале за Абу Зубаиду. У извештају Сената је наведено само мишљење шефа лекарског тима да је притвореник почео да сарађује и пре симулације дављена и да том техником није обезбеђена ниједна кључна информација која не би могла да се добије на други начин.
Неки транскрипти до којих је дошао „Њујорк тајмс” потичу са саслушања притвореника које очекује суђење у Гвантанаму, па се претпоставља да ће стратегија адвоката одбране бити да оспоре сведочења клијената изнуђена тортуром.
Један од њих је Абдел Рахим ал Нашири, оптужен да је учествовао у завери бомбардовања америчког разарача „Кол”, у ком је погинуло 17 морнара. Описујући технике мучења, Ал Нашири је, уосталом, навео да је висио наглавачке скоро месец дана, да се умало удавио, теда су га бацали о зид и терали да стоји недељу дана у малој кутији.
Ту је и транскрипт изјаве Халида Шеика Мухамеда, осумњиченог да је главни архитекта напада на Куле близнакиње и друге америчке мете.
„Ево, видите, мучила ме ЦИА. Нико ми неће поверовати,” рекао је Мухамед, показујући зглобове. Ова изјава је била избачена из првобитне верзије транскрипата.