Пише Дмитриј Дробњицки
fakti.rs (извод из текста)
Светски медији данима дискутују о говору Владимира Путина на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу и цитирају га. Нарочита пажња се посвећују делу питања и одговора између руског Председника и једног од најпознатијих америчких новинара и политичких аналитичара Фарида Закарије.
„Америка је једина суперсила“, „Ништа слично нисам говорио о Трампу“, „Захвалан сам Билу Клинтону“.. Путинове речи су одмах претворене у мимове који су подигли велику прашину у медијима и на друштвеним мрежама.
Као и обично, убрзо су се појавили и секундарни мимови, који немају ништа заједничко с оригиналним текстом: „Путин сматра да ће победити Хилари“, “Путин ускратио подршку Трампу“ и чак „Путин се улизује Клинтоновима“. Међутим, то уопште није нова појава, авај. Новинари и политиколози веома добро знају да често после важног говора неког политичара предмет дискусије постају реченице и комбинације речи истргнуте из контекста, а не оне мисли које је говорник хтео да саопшти.
То се често не ради с лошом намером. Једноставно, са комбинацијама речи је лакше радити него са смислом. И тако настају примарни мимови, који остају у сећању и који неко време живе засебним животом.
Неизбежна је и друга фаза. Интерпретирају се примарни мимови. Њени резултати се такође пакују у садржајне комбинације речи, и на свет долазе секундарни мимови попут „Путин сматра да ће победити Хилари“. Такво „паковање“ се такође често не прави с неком лошом намером. Али, увек је тешко одредити где је ту грешка, а где намерна манипулација.
Хајде сада да видимо да ли је заиста „Путин ускратио подршку Трампу“. Одговор је једноставан – није. Као прво, зато што никакве посебне подршке у прошлости није ни било. Као друго, Владимир Путин се није одрекао својих речи из децембра прошле године. Он их је поновио веома прецизно и чак се сетио да је свој коментар дао с ногу.
На питање „Владимире Владимировичу, какво је Ваше мишљење о Доналду Трампу?“. Председник је одговорио (заиста с ногу): „Он је изузетан човек, талентован, без икакве сумње, али није наша ствар да одређујемо његове квалитете. То је ствар бирача у САД. Али, он је апсолутни лидер, ми то јасно видимо, у председничкој трци. Он говори да жели да пређе на другачији ниво односа, на тешњи и дубљи ниво односа с Русијом.
И у јуну у Санкт Петербургу Фарид Закарија пита руског лидера: „Господине председниче, Ви сте називали Доналда Трампа предивним, изузетним и талентованим. Те Ваше речи је чуо цео свет. Моје питање је: који његови квалитети су Вас навели на такво мишљење? И да ли сте још увек тог мишљења?“.
„Дакле, кхм..Ви сте познат човек у нашој земљи. Ви лично. И не не само као новинар једне од водећих телевизијских корпорација. Већ и као интелектуалац. Зашто све изврћете? У Вама сада преовладава новинар, а не аналитичар. Погледајте шта сам рекао. С ногу сам рекао да је Трамп изузетан човек. Шта, зар није изузетан? Изузетан је. Никакве друге његове карактеристике нисам помињао. Али, оно на шта сигурно обраћам пажњу и што сигурно поздрављам, и ту не видим ништа лоше. Напротив! Господин Трамп је изјавио да је спреман за потпуно ресетовање и обнову руско-америчких односа“, одговорио је Владимир Путин.
Током разговора између Путина и Закарије, руски лидер је хтео да саопшти нешто важно Западу у целини, америчким грађанима и политичкој елити САД.
По мом мишљењу, та важна порука садржана је у оном делу одговора Председника Русије у коме се говорило о Америци као суперсили. Пошто су САД једина суперсила у данашњем сложеном свету, оне су просто обавезне да поступају одговорно на светској сцени и доприносе свеопштој безбедности.
То не значи да смо ми немоћни пред прекоокеанском државом. Утолико пре то не значи да би требало да се разоружамо и предамо. То значи да је одговорност САД већа од било које друге државе на планети.
„Ми никога не хвалимо. То није наша ствар. Како кажу Немци, то није наше пиво. Али, после избора, ми ћемо сарађивати са сваким Председником којем укаже поверење амерички народ. Надајући се да ће то бити човек који ће тежити развоју односа с нашом земљом и доприносити изградњи безбеднијег света“, рекао је Председник Русије за будућег Председника САД.
Сеул, Ријад, Тел Авив, Берлин, Токио, па чак и Пекинг и Техеран гледају у САД са истом таквом надом.
Семјуел Хантингтон је у својој књизи „Усамљена суперсила“ писао: „Сада је преостала једна суперсила. Али, то не значи да је свет постао униполаран… Садашња међународна ситуација је својеврстан хибрид, моно-мултиполарни систем, са једном суперсилом и неколико великих сила“.
Амерички „јастребови“ кажу да само неке велике силе (на пример, Јапан и ЕУ) имају право да од САД захтевају „исправно и поуздано понашање“. Путин је у Санкт Петербургу приговорио: сви имају право, укључујући Русију.
«Америка је велика сила. Данас, вероватно, једина суперсила. Ми то прихватамо. Ми хоћемо и спремни смо да сарађујемо са Сједињеним Државама. Ма како да се заврше амерички избори. Они ће, на крају крајева, бити одржани. Биће нови шеф државе. Он има веома велика овлашћења. Тамо се одвијају сложени унутарполитички и економски процеси, у Сједињеним Државама. Свету је потребна таква држава као што су Сједињене Државе. И нама је потребна. Али, нам није потребно да се меша у наше ствари, да нам прописује како ћемо да живимо», рекао је Путин.
Цела ствар је у томе што би једина преостала суперсила данас више требало да уради него што може. Од ње сви нешто захтевају. Западноевропски савезници из NATO – једно, источноевропски – друго. Саудијци – ово, Израелци – оно, Иран – нешто треће. Јапан и Јужна Кореја траже заштиту, Пекинг – разумевање. Индија и Пакистан траже да САД стану на њихову страну..
„Русија не претендује ни на какву хегемонију, не претендује на неки ефемерни статус суперсиле, ми никоме не намећемо своје стандарде и моделе понашања и развоја“, уместо „наметања“, руски Председник је формулисао инструкцију будућем Председнику САД.
„Ми се надамо да ће осећање одговорности шефа америчке државе, шефа земље од које данас много тога зависи у свету, да ће то осећање одговорности подстицати новог америчког председника да сарађује с Русијом и да ствара безбеднији свет“.
Председник Путин, признајући Америци статус једине суперсиле (то јест оне која је одговорна за све у свету), ништа није „издао“. Попут Хантингтона, он је само констатовао чињеницу. Такву констатацију он је условио својим захтевима. И ти захтеви уопште нису безначајни и тренутни. Потребан нам је Председник САД који ће градити безбеднији свет. Без икаквог диктата, већ напротив, у сарадњи са нама. И Русија није спремна ни на шта мање од тога.
Ми, можда, и не можемо данас да се такмичимо са Америком по војној и економској моћи. И по пројекцији силе, укључујући „меку“. Али, сигурно можемо да захтевамо поштовање наших интереса у још увек веома јаком Pax Americanа. Ми такође можемо и требало би да подсећамо другове из САД на одговорност коју ће преузети следећи председник Америке.
И још једном да нагласим за крај: то је била одлично реализована идеја и веома лоше извештавање о тој реализацији.
Ката