Владимир Путин се у Кремљу, поводом 22 јуна, дана када је Немачка напала на СССР, срео са представницима Руског војно-историјског друштва и рекао да ни једна земља не сме да живи у прошлости јер је то штетно и опасно за будућност нације.
„Ни једна земља и ни један народ не сме живети у прошлости и бесконачно се купати у свом хероизму. То је штетно и опасно за будућност нације. Али, напред треба ићи ослањајући се, не искључиво али у значајној мери, на основу онога што су створиле претходне генерације“.
Рекао је и да је неопходно васпитавати нове генерације на најбољем што су претходних деценија и векова створили наши претходници јер ће се само у том случају млади осећати сигурно у овом свету који се брзо мења и само тако им се могу дати оријентири за развој.
Додао је да младима мора бити предочавана страшна историјска истина – да је Хитлер победио, руски народ би био одбачен иза Урала и фактички би био осуђен на изумирање.
Објашњавајући да слабљење националног идентитета доводи до смањења бројности становништва, навео је као пример Летонију.
„Замислите, безмало половина становништва је напустила земљу. За сваку земљу је то катастрофа. Да, савремени свет се мења и границе се бришу, али не знам народ коме не би био драгоцен његов идентитет јер његово губљење има тешке последице“.
Путин је претходно иступио пред Државном Думом која завршава мандат јер Русију на јесен очекују парламентарни избори.
Тај наступ је почео од историје, саставши се са представницима Руског војно-историјског друштва.
«Прво да кажем нешто о данашњем трагичном датуму. Пре 75 година је хитлеровска Немачка вероломно продрла на територију Совјетског Савеза. Почео је Велики Отаџбински рат. До тог момента су нацисти, као што се зна, поробили већ многе европске земље».
«Совјетски народ је на себе примио моћан удар и непријатељу је одговорио јединственим и моћним отпором, до последњег је бранио Отаџбину, а потом је потпуно и дефинитивно разбио агресора у његовом брлогу, одржавши велику Победу».
«Данас сагињемо главе пред тим херојским покољењем. Наши очеви и дедови су по цену својих живота спасили Русију и цело човечанство од „мрке куге“. Ми ћемо заувек памтити њихово жртвено јунаштво и њихов подвиг».
На Путинов предлог су сви посланици минутом ћутања одали пошту погинулима у Великом Отаџбинском рату.
Затим је наставио говор.
«Рат су започели нацисти. Њихова идеологија мржње, њихова слепа вера у сопствену изузетност и непогрешивост, заједно са тежњом ка светској доминацији, су довели до највеће трагедије ХХ века. Главна поука тог рата је позната. Могао је да буде избегнут. За то је било потребно на време и одлучно обуздати распојасане нацисте и њихове помагаче, али до тога није дошло. На директне предлоге Совјетског Савеза, наше земље, да се заједнички делује, да се организује колективна одбрана, следили су или директна одбијања или су се предлози губили у брбљањима».
«Руководства неких западних земаља су предност дала политици обуздавања Совјетског Савеза јер су тежила да га доведу у међународну изолацију. Међутим, реална, страшна и глобална опасност долазила је тада од нацизма. Ту опасност су потценили и превидели, нису желели да признају да се у просвећеној Европи рађа и јача злочиначки режим».
«Светска заједница тада није показала будност, вољу и слогу, а то је било потребно да се не дозволи рат и да се сачувају милиони живота. Каква нам је још лекција потребна данас да бисмо се, одбацивши стара изанђала идеолошка разногласја и геополитичке игре, објединили ради борбе са међународним тероризмом?
«Ризик ширења те претње се повећава пред нашим очима. Зато је потребно формирати савремени, ванблоковски систем колективне безбедности једнак за све државе. Русија је отворена за разматрање тог најважнијег питања и више пута је изјављивала да је спремна за дијалог».
«Међутим, опет, као и уочи Другог светског рата, не видимо позитивну узвратну реакцију. Сасвим обрнуто. НАТО појачава своју агресивну реторику и своја агресивна дејства у близини наших граница. Ми смо у тим условима дужни да посебну пажњу поклањамо решавању задатака повезаних са јачањем одбрамбене способности наше земље».
Путин се захвалио Државној Думи на дубоком разумевању државних интереса Русије и на консолидованој законодавној подршци свему што је било повезано са јачањем безбедности земље.
Историјским је назвао подршку Думе уласку Крима и Севастопоља у састав Русије, нагласивши да је у веома кратком времену донела преко 120 кримских закона.
Ката