Потпуно је несхватљиво због чега Русија протестује против америчких система противракетне одбране (ПРО) који се размештају у Европи. Американци су већ толико пута објаснили Русима да тај систем није усмерен против њих, да се може само слегнути раменима. Не верују и готово. Иако постоје очигледне чињенице. Цела Европа се плаши агресије од стране Ирана. Управо против Персијанаца је и усмерена америчка ПРО. Американци не могу оставити Европљане у невољи и због тога предузимају ужурбане мере. Овде треба разјаснити због чега су Персијанци тако опасни.
Да почнемо од тога да у Ирану не воле сексуалне извраћенике. Већ то довољно говори о неразвијености и агресивности те нације. Персијанци су дошли до тога да код њих нема ни једног геј клуба, лезбејке нису заживеле као подврста сексуалне културе, а проституција је срамотно ниског нивоа. Малобројне проститутке се маскирају као угледне жене и ничим не показују своје порочне страсти.
Већ само од тога сваком просвећеном Еропљанину постаје јасно да од Техерана може свашта очекивати. У Вашингтону, на пример, очекују да Персијанци припреме атомску бомбу. Тамо се уопште не узбуђују што већ читава хрпа држава има незаконито нуклеарно оружје. На пример, Израел или Пакистан. Имају, па, шта. Шта да се ради. А појава такве играчке у рукама ајатолаха прети да постане ноћна мора Америке. Зато што се ајатоласи не само лоше односе према сексуалним извраћеницима, него се лоше односе и према Америци. Али какве то има везе са Европом? – упитаће неки неупућен човек. Упркос чињеници што ајатоласи своју бомбу не могу добацити до Америке па ће зато напасти америчке пријатеље у Европи. Рекло би се, и детету је јасно.
Али ајатоласи немају никакву атомску бомбу и они су пред свима обећали да је неће правити – каже онај што не схвата. На то ће се САД само осмехнути и прећутати. Зато што је незгодно упирати прстом на Израел који никад није признао да прави такве комаде али за 200 зна свако дете. Међутим, ви ћете схватити осмех. Као, речи речима, а дела делима. Зато се Пољаци, на пример, веома плаше иранског напада и замолили су САД да што је могуће брже код њих изграде базу ПРО.
Јасно је да агресивни Руси не верују у опасност за Европу од стране Персијанаца и мисле да се ПРО гради искључиво против њих. Глупост Руса је одавно позната. Они, на пример, никако да схвате да се приближавање НАТО армије њиховим границама може сматрати тамо као појава голуба мира. Голуб мира савија гнездо код њих на граници и због тога се треба само радовати. Но, Руси се не радују и целој Европи прете агресијом. Истина, прете ћутећи, у својственом им маниру. Притајили су се али су њихове намере свима јасне. Зато нико не верује у њихове предлоге о стварању некаквог система европске безбедности и у друге глупости. Најважније за Европљане данас је да се ограде од Персијанаца зидом противракетне одбране и да на руским границама свију гнездо мира.
Због тога су збуњујући позиви који се дистрибуирају по Србији да се подрже Руси и да се иступи против тог система. Као да 1999. година Србе ничему није научила. Јер је тада било јасно продемонстрирано ко је газда у кући и у ком грму лежи зец. Ако вам је речено да се бојите, онда значи да треба да се бојите. А не призивати некакав балкански систем безбедности. Tо не улази у планове НАТО пакта.
Као што је то некада рекао Џими Шеј: “Српски војник је веома добар војник, њега је тешко убијати”. Веома добар српски војник још ће затребати генералима из НАТО. А сад је потребно предузимати мере против малокалибарске Српске народне партије на челу са Ненадом Поповићем, која позива да се окупе снаге против заштитника слободе и демократије – система ПРО. А то већ може бити по разноме. Данас је партија мала, а сутра велика. Када је Владимир Уљанов дошао на власт у Русији, његова партија је такође била мала. А потом је тако почело…
Добро би било да се уведу санкцијске листе. Могу се назвати, на пример, “Спискови Поповића” и у њих уписивати све оне који су зуцнули против ПРО. И сходно томе, забранити им улазак у САД. Кажу да је то веома ефикасно. Поред тога, постоји мноштво других демократских процедура, од организованог прогона, до атентата. Ипак се Србија спрема да постане део цивилизоване Европе и време јој је да заводи ред у сопственим редовима.
У сваком случају очекујемо да Српску народну партију неће оставити без пажње. Она не би требала попут бољшевика да се изненада разрасте.