Пише: Викторија Никифорова
fakti.rs
Превео Срђан Ђорђевић
Рeферендум о чланству Британије у ЕУ је обећавао да ће бити још један забавни шоу са предвидљивим резултатом, исто као и референдум о независности у Шкотској. Тада су такође излазили таблоиди са насловима о пола-пола. Унапред је било јасно да ће победити присталице останка Лондона у ЕУ.
Све је било весело и енергично. А ујутро, на југу земље, навалила је киша. Грађани који су желели да гласају, морали су да прескачу преко бара. Новине и телевизијски канали, нон-стоп обавештавајући о референдуму, забринули су се да ли ће сви који желе да гласају стићи до изборних места?
Киша се смирила и развила се грандиозна битка “хемијска против оловке”.
Још пре референдума активисти UKIP Најџела Фараџа, који су агитовали за излазак Британије из ЕУ, молили су грађане да не користе мале оловке на канапима, које традиционално стоје на свим бирачким местима, јер се никад не зна. У једној од најстаријих демократија на свету могу гумицом да вам обришу глас.
И ево, на једном изборном месту у Чичестеру је жена позајмила своју хемијску неким бирачима. То су приметиле присталице ЕУ, процениле да њихови политички противници варају са гласачким листићима и позвале су полицију.
Полиција је дошла и отишла, ништа не схватајући. На друштвеним мрежама је покренут талас негодовања.
«Молим вас, молим вас, понесите хемијске», твитовали су грађани. «Фотографишите своје гласачке листове!» «Чувајте се МИ-5! Они ће лажирати резултате и рећи ће, да је све тако и било».
“Милим вас, молим вас, користите оловке које ми остављамо на изборним местима, јер се може размазати мастило, и листићи могу бити проглашени неважећим”, до гласача је покушао да допре представник изборне комисије у Источном Нортхентсу
“Нонсенс”, завапили су грађани и поново подсетили на МИ-5. И све је постало још горе.
“Ја сам једноставно донела конац и иглу и извезла крстић на гласачком листићу”, написала је на “Твитеру” једна грађанка.
“Да бих поставио крстић, искористио сам лепак и два комада шпагете”, открио је други бирач.
Дуго се чекало када ће на сцену изаћи Борис Џонсон. Бивши градоначелник Лондона је, упорно идући ка високом положају, одиграо своју улогу у потпуности.
Уочи референдума је пољубио рибу, јер правила риболова, која је ЕУ наметнута Британији, прете да униште домаће рибарство. Зато је Џонсон обећавао рибарима слободу од окова, извадио из акваријума позамашну рибу и цмокунуо је са стране. На дан референдума није било рибе, али се Џонсон, са плакатом “Сви на излаз”, појавио на дипломирању своје кћери, студенткиње престижног Универзитета Сент-Ендрјус.
Реагујући на ово, са плакатом “Не радите то, момци” се сликао Тони Блер, залажући се са банкарима и већином политичара да Британија остане у ЕУ. Маса је нагрнула на његов Инстаграм и почела да доцртава на постеру бившег Премијера ружне речи и прљаве инсинуације.
Киша се у међувремену појачала. У Француској су контролори ваздушног саобраћаја ступили у штрајк. Енглези, заглављени на аеродромима, покушавали су узалуд да се пробију до отаџбине како би гласали.
До вечери су лондонске железничке станице Ватерлоо и Кинг-Крос престале да раде, престао је да ради и метро. Нико никуд није стизао. Гласачи који су гласали у последњем тренутку фоткали су псе везане на бирачким местима. Фотографије паса сакупљале су лајкове.
Једном речју, кипела је креативна енергија масе. Истовремено, сваки твит и фотку обичног Британца „разрађивала” је даље светска машина англосаксонских медија. Шта год објавио бирач, све су моментално шириле новинске агенције. Људи су тражили свој тренутак славе. Цела земља је осећала да се налази на сцени глобалног “Глобуса”.
Све бриге око оловки су унапред ниподаштаване, а људи који су их изражавали су смештани у категорију параноика и жртава теорија завере. Систем се унапред припремио за све примедбе које би се могле појавити.
Анкета, објављена одмах након затварања бирачких места, показала је да ће присталице останка Британије у ЕУ победити са малом разликом. Грађани су слегли раменима и отишли наспавање.
Али, после поноћи је почело да се догађа нешто чудно. Стигли су прелиминарни резултате гласања. Новинари, који су дремали по редакцијама уз шољицу кафе, оживели су и почели да дају прогнозе. Међутим, пристигли резултати су збуњивали све прогнозере.
Вестминстер и лондонски Сити, Оксфорд и Кембриџ су предвидљиво били за то да Британија остане у ЕУ. Али Кембриџшир, сва она успавана села и градови која већ деценијама злостављању мигранати, гласала су против.
У Шкотској су победиле, за мало, присталице ЕУ. Велс и Јужни Есекс су гласали за независност од ЕУ. Богати Бристол, који живи на рачун туриста, одлучио је да остане у ЕУ. А индустријски Манчестер је био за излазак. Северна и Централна Енглеска и индустријски центри Краљевине су показали рекордну излазност бирача која је достигла 80% и већина је била за излазак.
Још током ноћу таласи референдума су обишли цео свет. Фунта, која је недавно достигла рекордни ниво, пала је на ниво из 1985 године. Берзе у Хонг Конгу, Токију и Шангају су отворене са падом свих акција. Нафта је за сат пала више од шест процената.
У пола два ујутру лидер UKIP Најџел Фараџ је изашао пред своје присталице и рекао: “Овај дан ће ући у историју као дан наше независности. То ће бити победа реалних људи, обичних људи, пристојних људи”.
За шта су људи у Великој Британији гласали? Прво, за ограничавање усељавања. Ако власницима предузећа она доноси само профит, обичног Енглеза она уништава смањујући му плату. Друго, за самостално доношење закона и одређивање своје политике без освртања на евробирократе у Бриселу. Осим тога, то је јак ударац на “специјалне односе” САД и Велике Британије.
Ово је снажан подстицај и за евроскептике на континенту. Ово је добра прилика за Русију. Иницијатору референдума Дејвиду Камерону предстоји да поднесе оставку, а Најџел Фараџ и Борис Џонсон су незадовољни због сукоба са Русијом у који САД гурају Британију и ЕУ. Међутим, за само Уједињено Краљевство излазак из ЕУ је постао озбиљан изазов.
Најважнији резултат референдума је то што јединствене британске нације више нема. Она је подељена директно на пола, а јаз лежи на истом месту као и у Москви, Хонг Конгу, Шпанији и Египту. Део популације бира глобални свет са слободом кретања, са општим законима, са идентичним правилима политичке коректности. Остали гласају да се остане у својој доброј старој националној држави са њеним правилима, традицијама, са њеним прљавим вешом, са њеним победама и поразима.
Глобалисти су по правилу у мањини. Али, иза њих стоје финансијске елите и мас-медији. Они сами о себи стварају слику „белих и меканих”, тако да и сами почињу да верују у њу. Они су креативни, они су образовани, они су богати, они су напредни. Присталице останка у ЕУ и поштовања њених правила, себе су позиционирали као “оне, који бирају љубав”. А сви они који желе независност Велике Британије су проглашени за “оне који су изабрали мржњу”.
И већ по дифолту, сви који су за Brexit су окарактерисани као глупи, стари, сиромашни, необразовани. Енглески сељаци, једном речју. Британски шљам.
Али, у суштини, линија раздора настала је због обичне људске предрасуде. Глобалисти широм света су људи које је обликовала англосаксонска пропаганда. Да, међу њима је много омладине, јер она не зна за друго стање ствари. Да, међу њима има више људи са високим образовањем, јер образовање у наше време носи печат пропаганде.
“Сељаци” у свим земљама су они, који не верују новинама и телевизору.
Када се једном појави, непријатељство између ове две групе никада више не нестаје. Британија ће пропадати у истом том латентном грађанском рату, који се данас води широм света. Међутим, данас су “сељаци” победили.
Радујмо се због њих, јер ово је и наша победа.
Ката