Око 60 Британаца који су директори у Европској комисији и зарађују око 15.000 евра месечно, првих пет година после одласка имаће право на 70 одсто плате, а потом на 60 одсто, али када оду у пензију, онда ће опет добијати 70 одсто од плате. – У овом извршном телу ЕУ запослено је или по привременом уговору ради 1.126 Британаца.
Тек када су Британци изгласали да желе да њихова земља изађе из Европске уније, у Бриселу, али и широм ЕУ, почели су да размишљају шта ће бити после „брегзита” – од тога како ће се надокнадити губитак безмало 15 одсто садашњег буџета ЕУ, преко тога да ли ће британски држављани моћи да наставе да раде у институцијама ЕУ до тога да ли ће енглески и даље бити један од службених језика, али пре свега доминантни радни језик, европске администрације.
Упркос томе што се Британци жале како исувише новца дају у буџет ЕУ, а премало добијају из европске касе, заправо је Немачка та која бележи највећи „губитак” када се упореди колико даје у касу ЕУ, а колико се тог новца слива у њу. Тако је у 2014. Немачка дала 15,5 милијарди евра више у касу ЕУ него што је из ње добила, Француска 7,16, Британија 4,93, а Италија 4,47 милијарди евра. Ове четири земље су највеће економије ЕУ и највише у апсолутним сумама доприносе буџету ЕУ, при чему Берлин даје више од петине буџета ЕУ, а Британија безмало 13 одсто. Ипак, укупно десет земаља више доприноси каси ЕУ него што из ње добија, при чему је, ако би се поредило колико ко новца даје по глави становника, ту рекордер Холандија, која по овом критеријуму даје скоро четири пута више за европску касу у односу на Британију.
Британци би, по својој економској снази, требало да уплаћују и више у буџет ЕУ, али је 1984. тадашња британска премијерка Маргарет Тачер испословала такозвани рабат, то јест повраћај из европске у британску касу, који је, примера ради, прошле године износио више од шест милијарди евра.