У Москви је, током Московског међународног филмског фестивала приказана руска премијера филма Андреја Некрасова „Закон Магнитског-иза кулиса“.
Овде се ради о истом оном снимку који је Европски парламент забранио за показивање. По први пут аутор је своја истраживања заснивао на чињеницама и доказима а не на неоснованим тврдњама.
Режисер филма Никита Михалков због премијере филма је одложио своје лечење и на премијеру је дошао директно из болнице.
Овај снимак је интересантан првенствено због тога што документарна истрага нуди историју догађаја у вези са рачуновођом и ревизором Сергејем Магнитским у затвору „Морнарска тишина“ на основу логичких закључака и службених докумената.
Подсетимо Вилијам Браудар директор фонда Hermitage где је радио Магнитски тврдио је да овај руски држављанин није умро од срчаног удара него да је убијен по налогу руских власти јер је наводно открио корупцијску шему за проневеру од стране сарадника МУП-а и власти.
Међутим аутор филма Андреј Некрасов у овом двочасовном снимку износи сасвим супротне ставове.
„Историја Магнитског о којој зна свет није веродостојна. Јасно је да је украдено 1,5 милијарди али није познато ко је то учинио. И радећи филм схватио сам да то није учинио Браудер али исто тако и да његова прича није истинита“- рекао је режисер овог филма Андреј Некрасов.
Некрасов није скривао да су Браудер и Магнитски требали да буду хероји у његовом филму. И стил филма је био као да је рађен 1937 године. Међутим што се више удубљивао у службену документацију Некрасов је све више схватао да ни Браудер ни Магнитски нису жртве.
„Наравно Магнитски је умро у затвору и то изазива саосећање. Међутим он није убијен и потребно је разграничити емоције и логику која је потребна да би се открила специфична финансијска превара-злочин против Русије“- приметио је Некрасов.
Једноставна анализа докумената која су јавно доступна показују да Магнитски није решио ову шему. Он је испитивао на основу већ покренутог кривичног поступка, а тужилац за чије се име хватају западни критичари помиње се само један пут, а документа описују само правно дејство.
Закључак који се изводи је да су Браудер и Магнитски под окриљем лажних компанија крали милионе долара из руског буџета и извозили их у иностранство. Разумљиво је да је овакав образац резоновања наишао на непријатељски пријем на западу. Европски парламент је забранио приказивање овог филма а Вилијам Браудер је уцењивао вишемилионским тужбама за оне области чије се показивање тек планира.
Сада свако разуме зашто је овај филм неприхватљив на западу. Међутим многи стручњаци тврде да очигледно занемаривање неких чињеница са оне стране океана више неће бити могуће. И Европа почиње да схвата шта је шта. Руши се цела слика која је заснована на антируској санкционој политици Запада.