Након што су Русија и Турска обновиле односе, Вашингтон би требао да заустави нови „хладни рат“, пише Форбс.
„Сукоб између Москве и Анкаре због грађанског рата у Сирији би била лудост. Такав сукоб би довео до катастрофе ако би се у њега укључили САД и НАТО. Сада би требало обновити односе између САД и Русије“, рекао је руски Председник Владимир Путин у Министарству спољних послова Руске Федерације на састанку амбасадора и сталних представника Руске Федерације у страним земљама 30 јуна 2016 године.
Ако је било могуће смањити напетост у односима између Москве и Анкаре, која се појавила након што је турски борбени авион оборио руски Су-24 на небу изнад Сирије, могуће је средити и односе између Москве и Вашингтона. Обамина администрација би требала да се угледа на Турску и да начини неке уступке, пише Форбс, а преносе РИА Новости.
Руска политика према Грузији и Украјини не угрожава САД, пише у чланку. Лист подсећа да су те државе већ дуго под контролом Москве и да спадају у сферу њених интереса. Истовремено, Тбилиси и Кијев никада нису имали било какав утицај на безбедност САД.
Према аутору, САД углавном провоцирају Русију. Наравно да Москва није могла да не реагује на кораке попут ширења НАТО на њеним границама и приступање бивших совјетских држава алијанси. Поред тога, НАТО је интервенисао у Украјини и помогао да се свргне легитимни Председник који је имао добре односе са Русијом.
„Можемо замислити реакцију Вашингтона када би се Русија тако понашала у односу на Мексико“, примећује аутор.
Према његовим речима, понашање Москве је разумљиво. Очигледно је да руске власти не планирају да нападну Европу, а још мање САД. Владимир Путин само жели да се његова земља и њена национална безбедност третира са поштовањем, пише Форбс.
Не треба заборавити да постоје многе области у којима би Москва и Вашингтон могли да раде заједно, на пример у решавању сукоба у Сирији, борби против ИГИЛ, ситуацији са Ираном и Северном Корејом..
Односи Русије и Запада су се погоршали због ситуације у Украјини. Крајем јула 2014 су ЕУ и САД, са санкција против одређених појединаца и компанија, прешле на мере против целих сектора руске економије.
Истовремено, Москва је у више наврата изјавила да не учествује у унутрашњем украјинском конфликту и да је заинтересована да Кијев превазиђе политичку и економску кризу.
Ката