Руски „Сунцокрети“ штите Црно и Балтичко море

Пише Алберт Наришкин

 

Руско Министарство одбране је одлучило да мало изненади НАТО током Самита у Варшави. У ту част је поставило два „Сунцокрета“, један у Црном мору и један на Балтику.

 

Одлука о њиховом постављању у ова два региона постоји већ годину дана, током којих је савез развио интензивну активност и раширио инфраструктуру и моћни систем хоризонталних радара. Њихов опсег је око 300 км, а авиона до 600 км, у зависности од висине полета.

 

„Сунцокрет“ је у стању да детектује до 100 ваздушних и до 300 морских циљева, прелазећи на територијални контролни центар са накнадним давањем података о употреби противваздушне одбране. Као шлаг на торту, 2017 године „Сунцокрет“ ће бити постављен и на Арктику.

 

Podsolnuh_2779

 

Њихова главна карактеристика је да потпуно игноришу „стелт“ систем. Потпуно су им исто видљиви и „невидљиви“ F-35 и кукуруз.

 

Како је то давно рекао канцелар руске империје Александар Горчаков: „Русија се не љути, Русија се концентрише“.

 

Иако се НАТО понаша бахато у Средоземном мору, игноришући наше захтеве и понашајући се насилнички у Црном мору, Русија лагано и спокојно испитује своје најновије оружје у Сирији и систем контроле пограничне територије.

 

На почетку године је Каспијска флота тестирала хоризонталну радарску станицу „Сунцокрет“. Током испитивања је радар регистровао са обале четири нисколетећих Су-24 и дао им координате ракетног брода „Дагестан“ који се налазио на средини мора.

 

У пресслужби Јужне војне области је тада поднет извештај.

 

„Циљ вежбе је било испитивање интеракције радара са контролним пунктовима на бродовима када се циљ открије из ваздуха и са површине воде, са даљим слањем података о ситуацији и циљној употреби оружја“.

 

Из ваздуха је распон детекције до 500 км, а изнад мора око 300 км, што чини „Сунцокрет“ савршеним средством за контролу зоне од 200 наутичких миља.

 

Осим тога, за разлику од старијег брата, комплекса „Талас“, који контролише област Пацифика у радијусу од 3000 км, „Сунцокрет“ је драматично јефтинији, може да буде стациониран и по 10 дана на истом месту и њиме управља свега три човека. Тренутно су на дужности три станице, у Охотском, Јапанском и Каспијском мору. Црно и Балтичко море ће бити покривено током 2017 године.

 

Радар „Сунцокрет“ спада у релативно нову врсту електронског наоружања. Он је у употреби од 2006 године, а ова врста радарске технологије је почела да се развија током задње две деценије.

 

Јефтин и локалан систем „Сунцокрет“ је идеалан за слање на локације високог ризика које захтевају ефикасну контролу. Захваљујући напорима наших „партнера“, сада постоје две такве зоне. Прва је Црно море са мореузима, а друга Балтичко море и околне области.

 

Овај систем је везан за морнарицу, што значи да Русија тренутно методично, али доследно повећава груписање своје црноморске и балтичке флоте. На тај начин Русија решава проблем безбедности и ваздушног простора и мора, а флоту смо обезбедили системом „Бастион“, који погађа непријатељске бродове на великим даљинама.

 

Војни експерт Игор Короченко, главни уредник листа „Народна одбрана“ и директор „Центра за анализу светске трговине оружјем“ је прокоментарисао одлуку Министарства одбране за часопис „Политичка Русија“.

 

«Русија спроводи свеобухватни приступ у сврху обезбеђивања сигурности у проблематичним регионима. И оружје предодређено за уништавање и информациона средства за лоцирање и откривање циљева се размештају у региону Балтичког мора и на Криму истим интензитетом. На тај начин ми не само да успешно видимо ваздушне циљеве који су у нашем простору, укључујући и те који користе „стелт“ технологију, већ их можемо и ефикасно уништити ако буде потребно».

 

«На Криму, у овој фази, ми за сада само градимо ефикасну војну инфраструктуру као одговор на агресивну експанзију НАТО који се приближава нашим западним границама. Наш циљ је да свуда равномерно будемо повезани са центрима за контролу ваздушног простора. За то су потребни радари и средстава која могу ефикасно уништавати циљеве. Због тога се у руском програму противваздушне одбране у овом тренутку и реализују ови програми. Осим тога, у блиској будућности треба очекивати њихово појављивање и на Арктику».

 

На тај начин, Русија испуњава обећање које је дао Председник Путин, да нећемо дозволити себи да будемо увучени у нову трку у наоружању, али зато радимо на развоју јефтиних и ефикасних средстава за одбрану (за разлику од скупих НАТО офанзивних система), осигуравајући своју безбедност без тешког терета за буџет.

 

За сваку акцију НАТО, без обзира да ли је реч о проширењу зоне стационирања њихове војне инфраструктуре или спровођењу провокативних вежби и других војних активности на нашим границама, Русија доследно налази и користи ефикасна и јефтина средства као одговор. За то се морамо, наравно, захвалити нашем војно-индустријском комплексу, који се у последњој деценији знатно побољшао након девастације 90их. Он је данас у стању да изврши пун спектар задатака одбране и одговори на изазове са којима се суочава Русија.

 

Ката и Ирена