Пише Павел Свјатенков
fakti.rs
У британском Парламенту се оштро траже одговори на раст војне моћи Русије, наводи се у специјалном извештају посвећеном утицају Русије на безбедност Велике Британије. Извештај је сачинио Одбор за одбрану Парламента Велике Британије уочи самита НАТО у Варшави, на коме ће се разматрати питања обуздавања Русије.
Рекло би се међутим да би Британија, после одлуке већине њених бирача да напусти ЕУ, требало да има друге проблеме. Јер, 51,89% британских гласача је гласало за напуштање ЕУ, а само 48,11% за останак. Резултати референдума су били хладан туш за британску елиту. Премијер Дејвид Камерон је поднео оставку. Тренутно се у Конзервативној странци одржава изборна кампања. Ускоро ће бити изабран нови лидер странке и шеф Кабинета.
Рекло би се да, са таквом унутарполитичком ситуацијом, у Британији није прави тренутак за бављење спољнополитичким интригама. Међутим, како видимо, ипак се нађе времена за обуздавање Русије. Поставља се питање да ли је одлука Уједињеног Краљевства да напусти ЕУ била спонтана или се иза тога крије лукава рачуница?
Посматрачи су већ приметили изузетно уздржану реакцију америчке администрације на Brexit, по принципу..изашла, шта да се ради и у чему је проблем?
То је веома чудан став, с обзиром на то да се Британија увек сматрала тројанским коњем САД у ЕУ, која самим својим присуством слаби овај изузетно снажан економски блок и не дозвољава му да се претвори у „Сједињене Државе Европе“, и у конкурента САД на светској сцени.
Можда америчка администрација не верује у излазак Британије из ЕУ? Међутим, руководиоци Конзервативне странке тврде да ће изласка бити. Премијер Камерон је поднео оставку, али је рекао да ће други политичар повести Британију ка излазу из ЕУ.
За Конзервативну странку одбацивање резултата референдума равно је политичком самоубиству, јер је она на изборе 2015 године изашла управо под паролом његовог спровођења. Конзервативци су добили гласове евроскептика захваљујући обећању да ће спровести референдум и испоштовати донету одлуку. Ако желе да остану на власти, они не могу игноришу мишљење 17 милиона бирача који су гласали за излазак из ЕУ.
ЕУ се без Британије претвара у тотално царство Немачке, нову римску империју немачке нације, или политички некоректно речено, у Четврти рајх.
То ће бити ново издање Европе под вођством Немаца. Оно је у историји постојало два пута. У виду Трећег рајха Адолфа Хитлера, који је освојио целу Европу, и у виду савеза Централних држава Вилхелма Другог. У овом другом случају Немачка је контролисала само Централну Европу преко свог савезника Аустроугарске.
Оба пута је претерано ојачала Немачка нападала Русију. Оба пута је то довело до пораза Немачке и значајне штете по нашу земљу, услед чега је дошло до уздизања англосаксонског света.
Изгледа да је и сада одлучено да се заваде Немачка и Русија. Али, да би се то постигло, Британији су потребне слободне руке. Потребно јој је да стоји по страни док се пронемачка ЕУ окреће ка свеобухватном сукобу са Русијом. А ради тога не би било лоше изаћи из ЕУ. На тај начин не би морала да преузима на себе обавезе у сукобу ЕУ и Русије, али би зато могла да извуче сву корист у својству трећег који се радује.
«Какве су то глупости, каква је то конспирологија?», рећи ће просвећени читалац док му монокл упада у јутарњи јогурт. Зар може земља која је изазвала два светска рата да изазове и трећи? Ох да, и те како може.
Подсећам да се храброст кајзера Вилхелма, који је започео Први светски рат, заснивала на нади у британску неутралност. У Лондону је наводно постојала пронемачка странка која је обећала Вилхелму да се неће мешати у рат. У почетку, ако не буде нападнута Француска, а потом уколико не буде нападнута Белгија.
По свему судећи, кајзер је сматрао да има посла са обичном демагогијом. Немачка је 1 августа 1914 године напала Русију, а Британија се није огласила. Кајзер је 3 августа објавио рат Француској..и опет тишина. Тек после напада на Белгију је Британија сматрала да је неопходно да се умеша и објавила је рат Немачкој.
Одуговлачење Британаца је довело до разбуктавања светског рата, многи историчари сматрају да рата не би било да је Британија јасно ставила до знања да ће се умешати у случају напада на своје савезнике из Антанте. Међутим, Лондон је учинио све да кајзер стекне утисак да британске интервенције неће бити. Тако се Берлин заглибио у светском рату чији су главни терет сносили Француска и Русија, а главну награду на крају су добили Британија и САД.
Слична ситуација је постојала 30их година када је Лондон активно стварао код Хитлера утисак да ће Енглеска бити неутрална и да он само треба да нападне Совјетски Савез. Британија је закључила Минхенски споразум са Хитлером, дозволила му да подели Чехословачку и ништа није учинила да спаси Пољску. Тиме су такође позивали Хитлера да нападне Совјетски Савез. Хитлер је позив искористио, покоривши претходно Француску.
Исход Другог светског рата били су колосални губици Русије и невероватно уздизање англосаксонског света, који је практично остао без конкурената. Европа, где се почетком ХХ века креирала сва светска политика, била је подељена као што је подељена била и Немачка.
Данас се ситуација понавља. Немачка је јака као никад. Русија је слаба и одбачена далеко на исток, сведена на границе Ивана Грозног. Украјина је отишла на Запад и претвара се у протекторат ЕУ. Ситуација је идеална за конфликт Немачке и Русије.
Потребно је само помоћи Немцима да увиде перспективу. Британија активно помаже. Извештај Одбора за одбрану, у коме се тражи пооштравање санкција против Русије. је залог за то. Рекло би се, шта брига Британију, која је тек гласала за излазак из ЕУ, да ли ће санкције против Русије бити пооштрене или не? Испоставља се да је и те како брига.
Ту ће се просвећени читалац гласно насмејати и рећи да Русија има моћну армију и нуклеарну бомбу. Ко ће смети да крене на нашу Нуклеарну бомбу?
Приметићу да је СССР имао и већу армију и више бомби од РФ. Међутим, ја не видим никакав СССР кад погледам карту света. Да не говорим о томе да су у данашњем свету могући сукоби ниског и средњег интензитета који не прерастају у отворени рат. Попут оног који видимо у Украјини. Рат постоји, а нуклеарног бомбардовања нема.
Немачка повећава расходе на одбрану, а Пољска јача оружане снаге. Све се то образлаже борбом против руске агресије. Али, као што је познато, свака земља увек прикрива своје агресивне планове причама о опасности која долази од суседа. Да нас увуку у сукоб с Немачком могу и то веома лако. За сада на територији Украјине и Новорусије. А даље ћемо видети.
Руско руководство баш воли да се договара са страним партнерима. Толико воли да у лукавим плановима и рокадицама често губи осећај за реалност. Лукаве размене и уступци на крају су довели до уништења и поделе бивше Југославије. Исто се може догодити и са постсовјетским простором, а потом и са самом Русијом у процесу бесконачног ценкања са нашим поштованим партнерима.
Али, у сваком случају, у сукобу Русије и Немачке, Русије и ЕУ, Британија може само да извуче корист а никакав губитак. Тако да, што је ближе реални Brexit, то ће бити интензивнији покушаји да се заваде Русија и Европљани. Сама Британија неће имати никакве везе са тим сукобом, зар не?
Зато извештај Одбора за одбрану британског Парламента, који истовремено позива на санкције ЕУ против Русије и дијалог, делује као шизофренија. У пракси пооштравање санкција треба да спроведе ЕУ, а Британија је ту тренутно само посредни учесник. Док ће дијалог, наравно, водити сама Британија која ће лако објаснити Русији где су њени истински непријатељи.
Иначе, позиви Одбора за одбрану Парламента Велике Британије на проширење санкција против Русије, стављањем на списак санкционисаних великог броја представника руских власти, сасвим су логични.
Британци траже да продужење санкција ЕУ против Русије и њихово проширење повећањем броја санкционисах лица из руководства земљераже и да се испита ефикасност постојеће политике обуздавања и војних дејстава уз примену нуклеарног и конвенционалног наоружања, као и напада из ваздуха, са мора и копна.
Британија нема сталне пријатеље, али има сталне интересе. Али, зар крвави ХХ век није ничему научио Русију и Немачку?
Ката