У току припреме самита у Варшави постају очигледне основне тенденције према којима ће се обављати даље деловање тог војно-политичког блока. Док ће „задржавање“ Русије, сајбер-рат, формирање мултинационалних интегрисаних батаљона и др. остати као званичан дневни ред самита, европска јавност је више узнемирена питањем да ли је конфронтација са Русијом уопште потребна, за чији рачун ће се то догађати, када ће се уводити новине и како ће све то да се одрази на обичне пореске обвезнике.
Пише: Леонид Савин
Према подацима немачких новина Frankfurter Allgemeine, 64% учесника се залаже против ескалације односа са Русијом преко активности НАТО-а. При том се само 9% њих изјаснило за даље јачање НАТО-а и за јачање војних контингената уз границу са Русијом.
Војно руководство Немачке уравнотежено прилази проблему свог учествовања у будућим поступцима Северноатлантске алијансе, али немачки политичари и даље настављају да испуњавају вољу Вашингтона.
Врло је важно да се констатује да је према Основном акту из 1997.године између Русије и НАТО-а, источно од Немачке забрањен размештај војних снага које чине иностране јединице, на сталној бази. Зато ће најтежи део тог посла пасти на Немачку, мада НАТО увек иде на различите махинације, нпр. на формирање мултинационалних батаљона по којима ће бити посакриване америчке „уши“. У будућности таква кршења могу да доведу до скандала као што је то било са пројектима тајних затвора ЦИА у Европи.
Други пример је – место Данске у текућој реорганизацији НАТО-а.
Маја 2016.године влада Данске је донела одлуку да код САД купи 27 нових ловаца Ф-35А компаније Lockheed Martin у укупном износу од 8,5 милијарди долара САД. После тога та земља ће морати да истресе новчаник и за муницију, наоружање и резервне делове за авионе. Ти трошкови ће у данском буџету бити нађени тако што ће се смањити социјално осигурање. Без обзира што се према анкетама јавног мњења 53,3% Данаца изјаснило против тог посла („за“ је било само 30,8% ) и што су одржане масовне протестне акције, ситуација се није ни мало променила. Дански министар одбране Петер Кристенсен је једноставно прокоментарисао да је „Данска, као чланица НАТО-а, дужна да учествује у својој одбрани, и у одбрани других чланица“.
Све у свему, у тој земљи се осим миграционе кризе предвиђа и социјална, која је директно повезана са војним буџетом. На пример, прошле године Данска је потрошила 3,3 милијарде долара за обавезна давања НАТО-у, а сада се већ планира да се, како би се покрили трошкови за НАТО, смање трошкови за образовање, науку и социјални сектор.
Претпостављени буџет, по идеји његових пројектаната из Пентагона, који је неопходан да се Русија може ефикасно задржати, очигледно не одговара реалним могућностима чланица Алијансе. За текуће иницијативе НАТО нема довољно средстава која се, по традицији, узимају из војних буџета земаља-чланица. Без обзира на све, 14.јуна на министарском саветовању у Бриселу су се мишљења чланица поклопила о томе да трошкови за одбрану и јачање могућности за задржавање (Русије) треба да се повећају. За задржавање је изабран Црноморски регион и Балтичке земље. Четири батаљона НАТО-а, који су сачињени од представника више земаља, биће размештени у Пољској, Латвији, Литванији и Естонији.
Јастребови из корпорације RAND изјављују да је неопходно да се у Европу смести седам америчких бригада, међу којима ће три бити са тешким наоружањем. Осим тога, истовремено треба да се за Прибалтику усвоји доктрина из ’80 . година AirLand Battle. Параноидни русофоби пишу да „против таквог непријатеља, какав је Русија, која представља претњу на више нивоа, ваздушна снага треба да буде праћена копненом… Да би се предухитрила брза победа Русије на Балтику потребно је да командна структура НАТО-а буде у стању да извршава сложене, брзе и оперативне кампање на копну и у ваздуху. И, наравно, и за то је потребан новац. Према прорачунима RAND-а за три бригаде које ће поседовати противваздушне комплексе и артиљерију потребно је 13 милијарди долара. И то уколико се не рачунају скупи тенкови и транспортна средства која су већ пребачена у Европу.
Још 2,7 милијарди је потребно за годишње трошкове за обезбеђење рада три бригаде и допунских пододељења.
29.јуна 2016. Центар за стратешка и међународна истраживања(Вашингтон)објавио је извештај, посвећен будућем размештају америчких снага у Европи. У њему се констатује да САД при преласку на бављење дугорочним задржавањем (Русије) треба да буду максимално чврсте, да на сталној бази разместе у Европи потпуно опремљену ваздушну бригаду, као и да на Истоку разместе материјалне ресурсе и опрему за четири бригаде САД у оквиру НАТО-а.
У буџету за 2017. годину, на иницијативу Пентагона је планирано да се за европско реформисање издвоји 37 милиона долара. Препоручује се да се део средстава искористи за наоружавање допунске инфраструктуре у Немачкој и Пољској, како би се дао сигнал другим чланицама НАТО-а из источне Европе. Истовремено Министарство одбране САД има намеру да у систем управљања НАТО-а уместо независног командовања и управе уведе интегрисан прилаз. Уколико до тога дође, САД могу потпуно да управљају свим нивоима војне структуре земаља Алијансе. Осим тога, Вашингтон се нада да ће по земљама Алијансе пустити пројекте грађанско-војног партнерства по принципу који су САД већ испробале. Са једне стране то ће омогућити да се преко невладиних организација и медија којима оне управљају ефикасније врши агитовање и пропаганда, тако што ће се ширити бајке о „руској претњи“. Са друге – створиће се услови за „дохрану“ НАТО-а унутрашњим резервама Европе.
Стејт департмент САД планира да у 2017. издвоји средства за више програма о иностраном војном финансирању (ESF), међународну контролу наркотика и поштовање закона (INCLE), помоћ у борби с тероризмом (ATA) и безбедност граница и контролу извоза (EXBS).
Биро за послове Европе и Евро-Азије ће добити 66,8 милиона долара искључиво ради указивања стране помоћи; програм страног војног финансирања изнеће 15 милиона долара, а програм за антитероризам и разминирање – 800 хиљада долара. При том је наведено да ће та средства бити искоришћена управо против Русије.
Неопходно је да се констатују и кадровски премештаји који ће врло брзо дотаћи НАТО.
27.јуна генерални секретар Алијансе Јанс Столтенберг објавио је своју одлуку да за свог заменика постави Роуз Готемилер која у овом тренутку заузима дужност заменика државног секретара САД за контролу наоружања и међународну безбедност. Она треба да замени Александра Вершбоуа који 1. октобра 2016. иде у пензију. Готемилер се бави питњима неширења и војнополитичким везама САД са земљама – партнерима и непосредно води рачуна о продаји наоружања савезницима. То значи не само јачање контроле Вашингтона над алијансом НАТО, већ и јачање утицаја војно-индустријског лобија.
Међутим, рекло би се да Вашингтон и без тога држи под својом цокулом довољно чврсто цео низ држава НАТО-а. Пентагон користи билатералне везе како би наметнуо нове споразуме о продаји оружја. На пример, са Естонијом је 22.јуна потписан споразум из области истраживања, разраде, тестирања и оцене квалитета у сфери система наоружања и одбране. Документ предвиђа сарадњу у перспективним технологијама, разраду компоненти и прототипова. Али, тешко да ће Пентагон делити своје тајне са Естонијом, а да му естонски пројекти постану доступни (макар и само теоријски) – то САД могу.
Исто тако, до краја 2016. НАТО планира да у свим земљама Алијансе уведе нов споразум о техничким стандардима за транспортна средста (STANAG). Он се нада да ће ту да уштеди известан део средстава који у буџету недостају.
Гласови малобројних реалиста који позивају да се на источном крилу Алијансе узму у обзир и интереси Русије губе се на заједничком борбеном расположењу. НАТО као и до сада остаје врло поуздан проводник ширења америчког присуства у Европи, и та околност ни у једном тренутку не сме да се пренебрегне, односно да се изгуби из вида.