Источно ширење НАТО-а и његово повећано присуство, посебно у бившим државама Совјетског Савеза, неће Европу учинити стабилнијом и сигурнијом, наводи агенција Синхуа и додаје да би то могло, напротив, да покрене трку у наоружању и војно нагомилавање, што би утицало на нације које заговарају већи утицај Алијансе у региону.
Новинар Ву Лиминг највероватније мисли на државе Источне Европе и балтичког региона које тврде да Русија постаје све „агресивнија“, до те мере да би њихово благостање могло бити у опасности. Ву додаје да је, напротив, управо „агресивни и нестрпљиви“ НАТО онај који представља претњу европској безбедности, и позива Европљане да буду опрезни.
Агенција пореди тренутну политику НАТО-а са партијом шаха иза које стоје Сједињене Америчке Државе. Синхуа европске земље назива „пионима“ који помажу у промоцији америчких националних интереса.
Они који у Европи слепо прате америчку политику „звиждања Русији“ заправо гасе жеђ отровом, упозорава аутор чланка и истиче да би таква политика, на крају, могла да доведе до тога да „постану топовско месо“.
Новинар додаје да се „сенка хладног рата“ протеже од Балтика до Балкана.
Након избијања грађанског рата у Украјини и поновног припајања Крима и Русије, Северноатлантска алијанса одобрила је неколико иницијатива за повећање сопствених војних капацитета. Између осталог, ту спада пет хиљада војника за брзо реаговање којим је НАТО допунио своје снаге за реаговање, затим унапређене ратне игре, размештање војне опреме и повећање војне потрошње.
Алијанса је такође дала задатак Канади, Немачкој, Великој Британији и САД да формирају четири војне групе које треба да буду размештене у Естонији, Летонији, Литванији и Пољској 2017. године. Оне ће у Источној Европи и на Балтику боравити по принципу ротације
Осим тога, почетком године активирана је и копнена база Егис у Румунији. Она је део масовног пројекта европског штита НАТО-а који је, наводно, усмерен на одбрану континента од балистичких ракетних претњи из Ирана.
Ова иницијатива заправо је усмерена на неутрализовање нуклеарних капацитета Русије, изјавио је руски председник Владимир Путин прошле недеље. „Ово за нас ствара очигледну претњу, коју нико не жели да види. Нико не жели са нама да разговара на ову тему“.
спутник