Јављајући се Змају из Њујорка, велики научник је писао да ће пробати да са америчким песником Робертом Џонсоном преведе неке од песникових стихова. Како кажу у Народној библиотеци Србије, реч је о оригиналу датираном на 15. јун 1894. У националној библиотеци такође кажу да је ово писмо сведочанство Теслине љубави и поштовања према Змајевој поезији.
Змај је написао поменуту песму поводом јединог Теслиног доласка у Београд 1892. Поета и лекар је лично прочитао песму добродошлице на пријему у Теслину част.
„Електрика јури широм/ ваздухом ће бити споја/ после можда и етиром”; „Ти нам Тесла, ти врлице/ Оде летом јаче струје/ У далеку Колумбију/ да ти муња колумбује”; „Међу нам’ биће веза,/ а даљине нема нема”,/ „Разумеће листак свези/ Сваку жилу свога стабла,/ (Електрика наших срца)/ И без жица и без кабла./”.
– Библиотека је купила писмо 1959. од приватног понуђача и данас је његов чувар – објашњава Оливера Стевановић, начелница Одељења посебних фондова у Народној библиотеци Србије.
Јављајући се Змају 15. јуна 1894, Тесла је написао:
„Високо поштовани господине,
славни српски песниче!
Опростите што Вам се нисам јавио прије, као што би дужност захтевала. Неколико мисли тако су ме обузеле, да ми је немогуће отргнути се од рада.
Мој пријатељ, Р. А. Џонсон, племенит човек, један од најбољих писаца овђе, и сам песник, латио се је посла да преведе збирку Вашијех дивнијех песама на енглеском.
Одавна тражио сам такова друга, кога би могао да одушевим, па ма и димом и угљеном! У Америци нема бољега. Преводи његови управо дивни су, а ако по гдекад морао је променити по који редак, то је било неопходно нужно у духу енглеског језика.
Сад преводимо неколико другијех песама. Хтедох Ђулиће али је претешко, ну можебити да ћемо успети доцније, ма и колико посла имам, за то ћу наћи времена. Молио би Вас да ми пошаљете Вашу слику, а када би могли и две, дао бих једну мом пријатељу, који Вас толико поштује.
Имам издање од 1882. Вашијех радова и рад би прибавио новије, ако се може добити.
Поздрављајући Вас најсрдачније остајем Ваш
Никола Тесла”.
У америчкој и европској штампи и најугледнијим културним и научним круговима, Тесла је већ у то време био проглашаван за „чаробњака”, „врача”, „велебника” и „вешца” електрике, а доста тих гласова стигло је и до ових страна. Зато не чуди одушевљен дочек који му је приређен 20. маја/1. јуна, кад се искрцао из воза којим је из Пеште допутовао у Београд. Дубоко дирнут, окупљеној маси од неколико хиљада људи, углавном младих који наслућују шта доноси будућност, обратио се наглашено емотивно.
„Ја осјећам много више ношто могу да кажем. Стога Вас молим да јачину мојих осјећања не мерите по слабости мојих ријечи. Истргнут сам из послова да амо дођем и још не могу да се ослободим мисли и идеја, које ме ево и овде прате. У мени има нешто, што може бити и обмана, као што чешће бива код младих, одушевљених људи, али ако будем сретан да остварим бар неке од мојих идеала – то ће бити доброчинство за цијело човјечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми та: да је то дјело једног Србина. Живило српство!”
У писму које је представљено у националној библиотеци Тесла је од песника тражио да му пошаље своју фотографију као и своја нова издања. Тесла је дословно превео песме „Три Хајдука”, „Два сина”, „Циганин хвали свога коња” и „Тајна љубав” да би се Џонсон побринуо за песнички стил превода. Иначе, Џонсон је био велики Теслин пријатељ. Помагао му је да идеје представи јавности објављујући његове научне чланке или новинарске чланке о њему у њујоршком часопису „The Century Magazine”. Управо је у овом магазину 1894. Тесла и објавио поменуте преводе као и свој текст о Змају и српској народној поезији.
Политика/ Новински фронт (News Front)