Ката Буцик за News Front Serbia
Француски медији јављају о општем слављу Муслимана који се, уз узвике „Алаху уекбер“, радују погибији људи у Ници. Друштвене мреже су претрпане ликовањем, углавном младих, због трагедије.
По српским медијима се види радост и неумесно поређење са нападима Француске на Србију 1999 године.
Млади Муслимани који се радују убијању људи не морају да буду присталице ИСИС. Као што ни Срби који се радују и ликују над мртвим бебама у Ници не морају бити шовинисти.
Са обе стране су људи незадовољни свим и свачим, неиспуњених живота, огрезлих у бесу и мржњи коју немају где да испоље, па играју над туђим лешевима.
То не значи да је решење у качењу триколорне заставе по ФБ нити у патетисању како смо сви људи и како је народ невин и није крив.
Наравно да нису сви Муслимани радосни због овога што се догодило. И наравно да нису сви Французи били 1999 године задовољни политиком своје Владе.
Али неки јесу. Пуно њих јесте.
Ствар је у томе да се мала Милица не може осветити неком мртвом бебом у Ници.
И да нигде у Кураану не пише да добар Муслиман мора да убија људе у име вере.
Али зато у Јеванђељу засигурно пише да је Христос од нас тражио да волимо своје ближње. И није мерио вредност нечијег живота зависно од тога да ли је тај неко погинуо због нечијег лудила и мржње у Сирији, Либији, Француској, Србији, Шпанији, Палестини..
Није до вере. То је напросто разлика између људи и нељуди.
Зар вас, док се радујете трагедији људи, није макар мало срамота?
Ката