Државни ракетни центар „В. П. Макејев“ је почео рад на новој балистичкој ракети. Највероватније је реч о балистичкој ракети коју ће носити подморнице. Она би требало да замени ракету на чврсто гориво Р-30 „Булава“, која је основна ракета најмодернијих руских стратешких подморница класе 955 „Бореј“.
Пише Леонид Нерсисјан
fakti.rs
Сама „Булава“ је уведена у наоружање 2013 године. Са чиме је онда повезан почетак рада на новој интерконтиненталној балистичкој ракети?
Конструисање ракете Р-30 „Булава“ је почело 1998 године у Московском институту за термотехнику (МИТ), који се никада раније није бавио прављењем ракета за подморнице. Из неких, не баш најлогичнијих разлога, пројекат је додељен управо МИТ а не Државном ракетном центру који је имао искуство са прављењем ракета за подморнице на чврсто гориво Р-39, као и на течно гориво Р-29РМ.
На крају су радови наишли на озбиљне проблеме. Од 24 лансирања осам је било неуспешно. Упркос томе што је ракета уведена у наоружање и што је користе стратешке нуклеарне подморнице класе 955 „Бореј“, нема гаранција да ће све те ракете бити исправне. А када је реч о једној од компоненти нуклеарне тријаде која обезбеђује очување нуклеарног баланса, таква ситуација је недопустива.
Поред свега осталог, слику квари и то што „Булава“ нема неке тактичко-техничке карактеристике које обарају с ногу. Може да носи дупло мању тежину него амерички конкурент Trident II који је уведен у наоружање још 1990 године. Руска ракета на течно гориво Р-29РМУ2 такође може да носи дупло већу тежину од „напредније“ „Булаве“.
То се често објашњава краћом активном деоницом путање лета и нижом путањом целог лета. Међутим, исту ту америчку Trident II такође одликују одличне карактеристике у тој области, па је веома тешко са сигурношћу тврдити да су код „Булаве“ ти показатељи бољи, нарочито с обзиром на недостатак информација.
Судећи по информацијама објављеним у медијима, нову балистичку ракету на чврсто гориво носиће подморнице четврте генерације класе 955 „Бореј“ и напредне подморнице пете генерације „Хаски“, које ће се појавити 2030 године.
Испоставља се да би Р-30 „Булава“ могла бити само привремено решење док не буде направљена модернија ракета за подморнице.
Поставља се логично питање зашто је толико година потрошено на прављење ракете која је од почетка била застарела и то у предузећу које није специјализовано за прављење таквих производа и да ли ће неко сносити одговорност због тога?
На крају се испоставља да САД праве једну балистичку ракету за подморнице или интерконтиненталну балистичку ракету на 40 и више година, а Русија их мења као рукавице, што доводи до додатних трошкова у производњи и при конструисању.
Много ефикасније би било јасно формулисати тактичко-техничке карактеристике, спровести одговарајући конкурс и изабрати најбољу варијанту на коју ће моћи да се не жале средства, знајући да ће ракета трајати још пола века.
Ката