Руска атлетичарка Јулија Степанова је остала затечена када њена издаја Русије није награђена. Наиме, она је предала доказе Светској допинг агенцији о томе да се руски атлетичари системски допингују уз допуштење државе.
Размотривши њену пријаву, МОК јој се захвалио, али је и њу ставио на листу оних којима је забрањен одлазак у Рио, иако је светска антидопинг агенција молила да се Јулији Степановој омогући такмичење, али не под руском заставом.
«Извршни одбор би желео да се захвали госпођи Степановој на доприносу у борби против допинга и заштити интегритета спорта», наводи се у званичном саопштењу.
Ипак, она не може у Рио јер је пала на допинг тесту, а МОК је донео одлуку да се не дозволи учешће ни једном спортисти са таквом историјом.
Брачни пар Јулија и Виталиј Степанов и лекар Георгиј Родченков су преко медија створили слику да у Русији постоји државни програм за мењање допинг-тестова који је разрадила Федерална служба безбедности.
Оно што је необично је да су доктор Родченков и атлетичарка Степанова пре најновијег скандала били актери допинг афера. Јулија је била суспендована на две године 15 фебруара 2013 јер је Aнтидопинг комисија лаке атлетике Руске Федерације у њеној крви пронашли недозвољена средства. Сви њени резултати од 3 марта 2011 су поништени.
Када се удала за Виталија Степанова, бившег главног специјалисту Руске антидопинг агенције, напустили су Русију и 2014 се доселили у СAД. Убрзо су постали главни учесници немачког документарног филма „Тајни допинг – како је Русија долазила до победа“, који је приказан децембра 2014 на AРД.
Након емитовања документарца, кренуо је скандал око допинга у Русији, а Јулија је од немачког Фонда помоћи жртвама допинга добила 10 000 евра.
Путин и највише руско руководство инсистирају да се утврди конкретна индивидуална одговорност тврдећи да кривце треба казнити, али да је недопустиво да се колективно забрани наступ руским спортистима који нису имали проблеме на допинг-тесту.
С друге стране, спортисти су огорчени. Светска рекордерка у скоку мотком Јелена Исинбајева је рекла да одлука Спортског арбитражног суда личи на сахрану лаке атлетике, а џудиста Дмитриј Носов, добитник бронзане медаље на Олимпијским играма у Aтини, каже да је то што се сада догађа прљава политичка игра и урота против Русије.
«На Играма 1976 смо учествовали обојица и вратили се кући са медаљама. Знамо и то да су Игре много више него медаље. Не могу се кажњавати спортисти који нису криви ни за шта. Ових дана присећам се догађаја кад је политика оцрнила олипијски покрет. Било је то у Берлину 1936, затим у Минхену 1972, Москви 1980 и Лос Aнђелесу 1984. Када је у совјетско време донесена одлука да не идемо на Олимпијске игре у Лос Aнђелес, био је то један од најгорих дана у мом животу», написао је троструки шампион у мачевању Владимир Назлимов председнику МОК Томасу Баху.
БИ-БИ-СИ: РУСИ ИПАК ИДУ У РИО!
Ката