Немац који је Председник МОК од 2013 године, је покушао да промени олимпијски покрет, да га боље организује и побољша управљање, али ће бити упамћен као човек који је на себе преузео историјски важну одлуку.
Прича се да је Председник МОК Томас Бах рекао да је одлука да забрани или одобри спортистима Русије да учествују на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру одлучујућа одлука у његовој председничкој каријери. У ствари, ова његова одлука да пресуди највећој спортској сили на свету има историјски значај. Вест о систематском допингу руских спортиста може да буде највећи скандал у историји олимпијског покрета. Могао би се упоредити да бојкотом Олимпијских игара 1980 године у Москви, али се тај бојкот није толико тицао спорта као таквог. Или са професионализацијом спорта, који је изазвао критике и неслагање у редовима олимпијског покрета, али се тај процес развијао полако. Није био у питању тако страшан и изненадан напад.
Технички, одлуку је донео Извршни одбор МОК, али је још Хуан Антонио Самаран, док је био на челу ове организације, успоставио правило да коначну одлуку доноси председник МОК. Реч одбора МОК, наравно, има своју тежину, али је подређен директној вољи онога ко је изабран за председника. Немац Томас Бах је преузео дужност 2013 године. Он је одлучио да води реалистичну политику олимпијског покрета, која је кулминирала у Плану – 2020 – кризном програму чији је циљ да се повећа ефикасност, оптимизација и поједностављење активности организације која се временом деформисала у безоблично чудовиште. Предвиђено је било да се то уради за новац добијен од NBC канала, који је платио око 7,75 милијарди долара за права емитовања Олимпијских игара 2032.
У младости, Бах је био добар мачевалац. Био је члан репрезентације Немачке на ОИ у Монтреалу 1976 године, најхаотичнијим играма у историји ОИ, и освојио је златну медаљу у конкуренцији мачевалаца. Можда ће му та његова способност да избегне ударце и да изгради тактику којом користи противникове грешке и предвиђа напад, послужити у будућој каријери, као што га је довела до титуле „краља спорта“. Бах је правник по струци и увек је био у близини МОК, радио је у овој организацији и доносио одлуке о судбини олимпијског покрета.
Томас Бах је прво постао председник Олимпијског комитета Немачке, једне од најутицајнијих организација олимпијског покрета. Научио је француски, енглески и шпански језик у довољној мери да би могао да планира да заузме тако важну позицију. Током 90их је био члан Извршног одбора МОК, а онда је постао члан председништва. А ту је већ лако заузео место свог претходника Жака Роге. Белгијанац му је помогао на изборима на којима му је противник, између осталих, био и Сергеј Бубка. Он је био испред противкандидата у два круга гласања и освјио је апсолутну већину. То је била безусловна победа.
Убрзо након избора, позвао га је Владимир Путин, што је било логично, јер је за неколико месеци требало да се одржи зимска Олимпијада у Сочију. У то време је однос између председника МОК и Председника Русије био пријатељски. Чак је било речи о томе да је Немац недовољно строг према Русима, јер је током рада за мултинационалне корпорације, пре него што је стао на чело МОК, имао пословне интересе у Русији. Такво мишљење је на конференцији за новинаре изнео неки новинар, ставивши под сумњу независност главе МОК, што није редак случај у историји светског спорта.
Неки су оштро реаговали на вест о руском допинг програму, као што су Међународна атлетска федерација и Светске антидопинг агенција, сматрајући да је потребно уклонити спортисте Русије са ОИ. Други су изразили подршку руским властима, као што су председник Међународне федерације водених спортова Хулио Малионе и председник Међународне федерације фудбалских асоцијација Ђани Инфантино.
Након преузимања дужности председника МОК, Томас Бах је покушао да коначно реши проблем око избора градова кандидата за домаћина Олимпијаде. Након великих скандала из времена Самарана, нарочито у вези одлуке да се ЗОИ 2002 године одрже у Солт Лејк Ситију (САД), Бах је покушао да спроведе бољу организацију избора.
Он се надао да ће спасити олимпијски покрет од моћи новца и од похлепе, спречивши да победник буде онај који да већи улог.
Сада се то неће догодити.
Бах ће остати упамћен у историји као човек који је дозволио руском допинг програму да учествује на Олимпијским играма.
Ката