Како је јуче постало познато председник WADA Креиг Риди је још у мају признао у разговору са пранкерима да агенција нема никаквих доказа о кривици руских атлетичара осим исказа бившег директора антидопинг центра Г.М.Родченкова. То јест сва кривица упућена на њихову адресу није ништа друго осим „демократска пресуда“ без суда и истраге. Име оног коме су руке до лаката у урину, совјетског и руског хемичара Григорија Родченкова било је, до септембра 2015 године мало коме познато осим Википедији. Али сад ће несумњиво оно ући у историју Русије и то на списак издајника земље. Родченков није само оклеветао руски спорт без било каквих доказа, него је покварио репутацију и уништио каријере многим спортистима који су се годинама припремали за Олимпијаду у Рију.
Али какав урин удари у главу научнику кад у једном моменту побегне у САД и одатле почне да дискредитује цели руски спорт? На жалост да бих одговорио на ово питање морао сам да засучем рукаве, копам по прљавштинама анализирајући самог Родченкова. Чак сам се мало и осетио специјалистом за антидопинг центар.
Дакле враћамо се у далеку 2011 годину, то јест у време када још нису биле одржане ни Олимпијада у Лондону ни у Сочију, на којима су руски репрезентативци наводно користили забрањена хемијска средства. 28 фебруара Григориј Михајлович Родченков, тада још увек директор Антидопинг центра дошао је у клинику Склифософски са убодном раном на левој страни груди коју је сам себи задао приликом покушаја самоубиства. А овај документ љубазно показује не само састав урина пацијента него и састав његове крви као и психичке дијагнозе.
Али суицид на основу дубоке депресије није настао ни из чега, него је све почело неколико недеља пре. И не у болници него у анкетној комисији. Тада је против Марине Родченкове, сестре нашег „пацијента“ покренут кривични поступак због илегалног поседовања и продаје дроге.
Током поступка установљено је да је оптуженој дрогу достављао брат злоупотребљавајући службени положај. Захваљујући раду Григорија у антидопинг центру породични нарко бизнис је процветао. Отуда и покушај самоубиства. Касније је поступак против Григорија прекинут. На срећу за њега држава му је омогућила да напредује сматрајући да ће моћи да привуче стручњаке за Олимпијаду у Сочију. Али на несрећу многи руски спортисти су оштећени због безначајног нарко дилера који се последњих година скривао иза високих државних функција.