Превео: Срђан Ђорђевић
fakti.rs
Авион који је истовремено супербрзи ловац и пресретач још увек не постоји у природи. Међутим, Русија је препуна приче о њему. Чак се говори да ће то бити МиГ-41.
Ово значи да будући чудо-авион бити пројекат завода ОКБ Микојна. Такође и да ће тај авион значити даљи развој већ постојећег чувеног ловца МиГ-31 који се успешно користи у Ваздушно-космичким снагама РФ.
Да ће Русија добити нови авион ретких могућности, најавио је и командант ВКС генерал-пуковник Виктор Бондарев. Он је још пре годину дана рекао да научници и инжењери већ раде на њему, а да се за 2017 планира почетак експериментално-развојних радова на напредном авио-комплексу за «удаљено пресретање”. Тај авион би требало да до 2025 године уђе у наоружање авио-пукова.
Индиректно је све ово потврдио и генерални директор Руске корпорације за производњу авиона „МиГ” Сергеј Коротков, изјављујући да се већ ради на развоју најновијег ловца-пресретача и да ће од 2026 године он ући у наоружање ВКС.
Нико не говори о неком конкретном авиону, али је савршено јасно да се ради о МиГ-41, који ће постати наследник најбоље традиције ловца МиГ-31.
Познато је да се пројекат ловца-пресретача великог домета, развијеног на бази МиГ-31, реализује у ОКБ. „Микојан” у сарадњи са Нижњегородским заводом за производњу авиона „Сокол”. Развој је почео још 2013 године, у почетку по налогу Главнокомандујућег ВКС, а касније и по налогу начелника Генералштаба Оружаних снага Русије.
Авион ће се развијати у оквиру програма наоружавања до 2020 године и замениће ескадрилу авиона МиГ-31, којих данас у наоружању ВКС има 120. Уз све предности „тридесет јединице”, коме нема премца у свету, рок експлоатације ових авиона завршава се 2028 године и њима је замена једноставно неопходна.
Ако направимо мали излет у историју модерних домаћих пресретача, немогуће је не подсетити се МиГ-25, који је био „тата” садашњег МиГ-31 и, самим тим, биће „деда” МиГ-41. Дакле,”деда” се први пут прославио у борбеним условима у Египту током једног од израелско-арапских ратова. Његова појава у небу изнад Израела парализовала је авијацију Тел-Авива. Прво због необичне брзине за оно време, а друго због врхунске радарске станице РЕБ „Смаљта”, која је тог ловца чинила невидљивим за америчке радаре којима је располагао Израел.
Постоји и једна анегдота о брзинским могућностима МиГ-25. Један млади совјетски пилот, приметивши на екрану радара ракету испаљену ка њему, из страха је „стиснуо пуни гас”. Ловац је достигао такву брзину да је побегао ракети, али се пилот услед огромног преоптерећења онесвестио. Дошао је свести тек изнад Кримског полуострва, где је слетео на војни аеродром „Бељбек”. Лимарија ловца била је нагорела од брзине, али летачке перформансе није изгубио.
Максимална брзина МиГ-25 никада није измерена. Познато је да је пилот-космонаут Светлана Савицка на том ловцу достигла брзину 2700 km/h. Брзина, ограничена правилима безбедности за све типове МиГ-25 је 2.8М, то јест 3000 km/h. Без прикаченог норужања које одузима безмало 15% брзине тај авион је, по мишљењу ваздухоплоних стручњака, способан и за 3500 km/h.
Ракете америчког ракетног система MIM104 Патриот у стању су да оборе ваздушне циљеве при брзини од 1800 км/с до 5 Маха и, сходно томе, не може свака од њих уловити руског ловца.
МиГ-31 по брзинским карактеристикама не може значајно превазићи „двадесет петицу”, али ипак још увек нема премца. И у наредних 10-15 година тешко да ће се у некој земљи појавити нешто слично.
Намена МиГ-31 је детекција и уништавање балистичких и крстарећих ракета, различитих летећих апарата, почевши од ниско летећих беспилотних летелица, и завршно са ниско летећим орбиталним сателитима. Он је у стању да успешно уништи америчке ловеце пете генерације F-22 и F-35.
Тај ловац-пресретач обара ваздушне циљеве при брзинама до 5 Маха, које је у стању да детектује на удаљености од 280 km захваљујући антени са фазном решетком, која у оваквом облику не постоји ни на једном другом авиону у свету.
Пресретач носи од 5 до 9 тона борбеног терета, а његов арсенал обухвата разне типове муниције, укључујући и ракете дугог домета којима може наносити ударе самостално, без спољног навођења. Уз то, МиГ-31 може постати и летећи командни центар.
Међутим, упркос оваквим изванредним перформансама и постојању различитих модификација авиона, његов радни век стручњаци ограничавају на 2025-2026 годину. До тог момента треба да се појави ловац-пресретач нове генерације МиГ-41. Главна карактеристика тог пресретача треба да буде брзина од 4500 km/h.
Тај хиперсонични авион ће носити на трупу и хперсоничне пројектиле. Најновији ловац ће моћи да понесе у орбиту и мале сателите, што су у стању да одраде и неке модификације МиГ-31. Међутим МиГ-41 ће имати много веће могућности.
«Нови пресретач у МиГ су развијали још почетком 90их година под шифром „пројекат 701”», каже авио-експерт Валентин Дудин. Нова концепција није личила на претходне миговске ловце и по својим карактеристикама требало је да постане најмоћнији борбени авион ПВО са предвиђеном брзино до 7000 km. Али, није било довољно новца, а однос према тој индустрији је био неодговоран. Садашњи планирани нови пресретач ће највероватније бити развијан на основу МиГ-31, што је сасвим логично. То је и брже и економичније. А могућности будућег МиГ-41 ће вишеструко превазилазити претходне моделе. Он ће бити у стању да пресреће хиперсоничне ударне беспилотне летелице, које американци тренутно развијају, а које су теоретски још увек у домету С-500”.
МиГ-41 се још увек није појавио, нису у потпуности познате ни његове главне карактеристике и наоружање, а тај ловац-пресретач већ иритира потенцијалне противник Русије. Јер, авион који претиче ракете је значајан је аргумент у одвраћању агресије. И кроз десет година он ће исто тако спокојно и без страха летети над територијом Америке, као што је то, пре 45 година, радио МиГ-25.
Не може се против генетике.
Ката